Хамес Хаим Пинто

Хамес Хаим Пинто
Име по рођењу	Хаим Пинто
Датум рођења	(1907-04-24)24. април 1907.
Место рођења	Бијељина,, Аустроугарска, Краљевина Југославија
Датум смрти	7. август 1987.(1987-08-07) (80 год.)
Место смрти	Сан Мигел, Мексико
Пребивалиште	Сан Мигел, Мексико
Држављанство	Југословен Американац Мексиканац
Универзитет	Chouinard Art Institute Los Angeles, SAD
Супружник	Рушка Пинто
Потпис

Хамес Хаим Пинто^[1] јеврејин^[2][а] (рођен: Хаим Пинто) (Бијељина, 24. 4. 1907 – Сан Мигуел, Мексико, 7. 8. 1987), био је југословенско-амерички-мексички сликар светску славу стекао је стотинама слика, графика и скулптура, излаганих од Мексика до Токија.

Хаим Пинто рођен је u Бијељини, а одрастао је у Тузли. Након студија уметности у Загребу 1939. придружио се сестри у Холивуду у Калифорнији, где је започео рад у Дизнијевом студију. Кратко време је студирао у Чинеду у Лос Анђелесу а затим је са супругом Рушком кренуо у Мексико да би студирао зидно сликарство.

Крајем четрдесетих година прошлог века Пинто је студирао у Школи ликовних уметности у Сан Мигелу. Када је избио спор око школе Пинто и бројни други студенти депортовани су из Сан Мигела у Сједињене Државе али захваљујући пријатељима успели су да се врате.

Након њиховог повратка, Пинто је основао уметничку школу Институт Аљенде у којој је наставио је са сликањем слика и фресака. Највећи део његових слика је у власништву Универзитета у Гуанаватоу осим дела која се налазе у приватним колекцијама.

Пеминуо је 07.08.1987. године у Сан Мигелу у Мексику.

Биографија

Живот у Југолавији

Хамес Хаим Пинто рођен је 24. априла 1907. у Бијељини,^[3] а одрастао је у Тузли. Породица Пинто се убрзо након Хаимовог рођења из Бијељине доселила у Тузлу. Хаим је у раном детињству показао верлику склоност ка сликању. Његов изванредни таленат препознао је професор цртања Михаил Тимчишин који је охрабрио надареног средњошколца и уверавао да ће једног дана постати сјајан сликар. Са блиским пријатељем Исметом Мујезиновићем, Хаим се готово свакодневно надметао у основној вештини занатског сликања и цртања. Мујезиновић се често говорио о дому Пинтових с много топлине, па није случајно што су његови савременици њихову кућу називали "Тузлански Монтмартре". Након завршетка средње школе, Пинто је наставио са сликањем. На позив сестре Ерне, која је живела у Холивуду, он се 1939. преселио у Лос Анђелес.^[2]

Живот у Сједињеним Државама

По доласку у Сједињене Државе, почео је да ради у студију Волта Дизнија. Након добијања америчког држављанства, Хаим је у свом имену додао и име Џејмс. После напада на Пеарл Харбор, Хаим се пријавио у америчку војску и учествовао је у борбана на фронту Тихог океана као припадник војске Сједињених Држава. За време Другог светског рата током окупације Краљевине Југославије у страхотама Холокаустa страдала је цела Хаимова породица.^[2]

По завршетку рата, 1945, Пинто се вратио сликању. Уписао се на Академију уметности „Chouinard Art Institute Los Angeles, SAD“ у Лос Анђелесу и студије је завршио када је имаао 41 годину. Од тада самостално излаже и учествовао је на бројним колективним изложбама. Након неколико краћих боравка у Мексику, очаран чудесним спојем мита и стварности који су га фасцинирали и снажно инспирисали, Пинто је одлучио напустити Лос Анђелес и преселити се у Мексико.

Живот у Мексику

Од 1950. био је становник Мексика, где је прихватио наставничко место на Институту Аљенде у Сан Мигуелу. Предавао је сликарство и зидно сликарство. У овом периоду интензивно се бавио и зидним сликарством.

• Фреска "Живот и смрт Игнација Аљендеа" у коауторству је с великим мексичким сликаром Давид Алфаро Сикеирос сликана 1947,
• Импресивана фреска "Генесис" сликана у Риму 1959.
• Мурал у Клермонту, Калифорнија из [1960],

Ова дела учинила су да Пинто постане један од најпознатијих америчко-мексичких муралиста. 1961. постављен је за шефа катедре за сликарство на „Институту Аљенде“. Исте године постаје декан. На тој функцији остао је девет година и пензионисан је као декан емеритус. Јамес Хаим Пинто преминуо је у Сан Мигуел де Алленде 7. августа 1987.^[2]

Хајмови радови, слике и скулптуре, фреске, налазе се у музејима, галеријама и приватним колекцијама широм света. Доживео је значајан позитиван критички пријем и валоризацију у америчкој и мексичкој штампи и стручној литератури. Добио је бројне значајне награде. Слике Џејмса Хаима Пинтоа прошле су сложен процес трансформације, од импресионизма у раној фази, до изражајног друштвеног протестантског конструктивизма а касније до високог уметничког досега који карактерише његова дела из његовог релативно дугог боравка у Сан Мигуелу.^[2]

Награде

Година	Награда	Назив изложбе	Место
1948.	Прва награда	"Прва изложба ветерана " Санта Моница Арт Асс.	Санта Моника, Калифорнија
1949.	Прва награда	"Изложба Националног универзитета у Мексику и Амбасада САД.".	Мексико
1951.	Ист награда	"Прва државна годишња изложба", Лига уметности Фрезно,	Фрезно, Калифорнија
1957.	Прва награда	"Прва изложба унитарних цркава",	Лос Анђелес, Калифорнија
-	Награда за куповину	"Друга изложба Америчке уметности "	Фарго, Северна Дакота
1961.	Награда институције Аљенде	„Терцерова годишња изложба Сан Мигел де Аљенде“ Мексичко-северноамерички институт за културне односе	Сан Мигел де Аљенде, Мексико
1962.	Награда Лари Брукс	"Четврта изложба Сан Мигел де Аљенде".	Сан Мигел де Аљенде, Мексико
1976.	Прва награда:	"Прва изложба америчких сликара вискија". Универзитет Акрон,	Акрон, Охајо

Легат Џејмес Хаим Пинто

Упркос томе што је већину свог живота провео у Сједињеним Државама и Мексику, Пинто је одржавао је непрекинути однос са Југославијом. Својим уметничким делима и доприносима постао је један од оснивача "Међународне галерије портрета Тузла", где је уједно била и прва самостална изложба у домовини 1979. и где је десет година касније успостављена "Легат Хаима Пинтоа". Заслуга за стварање ове оставштине несумњиво припада Пинтовој супрузи Ршки Пинто, његовим сестрама Ерни Енгландер и Нади Маиланд, које су поклониле Галерији шездесет радова овог истакнутог југословенског уметника и тадашњег директора галерије Мевлудин Екмечић. Легат је формално основан 1989. године са пуним именом Џејмес Хаим Пинто Легат. Правило Легата предвиђа редовно додељивање награде Џејмес Хаим Пинто, као и сталне изложбе.^[2]

Напомене

1. Јевреји су се почели досељавати у Бијељину 1851. године, а долазили су из Солуна, Скопља и Сарајева. Бијељина је била, за оно доба, прилично велики град, а налазила се на граници Турске царевине и Европе, па је била значајан трговински центар. То су били углавном шпански Јевреји – Сефарди, а међу првима су стигле породице Папо, Салом, Данон, Алтарац и Алкалај. Према турском попису становништва из 1865. године, на простору Зворничког санџака Јевреја је било само у Бијељини, и то 93 мушке главе. Већ 1867. године они су имали свој храм и верску школу, тзв. мелдар, са 11 ученика (школу су похађала само мушка деца). Школа се налазила у близини старе Гимназије, јер су Јевреји живели углавном у том крају, у тадашњој Шабића махали, према Градском парку. Мелдар је уништен у Другом свјетском рату.

Референце

Фусноте

1. The Annex Galleries 2019.
2. ЈЗБИХ 2019.
3. НОВИ ГЛАС 2019.

Веб

• The Annex Galleries (2019). „James Pinto Biography”. annexgalleries.com (на језику: Englich). The Annex Galleries. Приступљено 02. 12. 2019. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• ЈЗБИХ (2019). „Јамес Хаим Пинто”. benevolencija.eu.org. ЈЗБИХ. Архивирано из оригинала 05. 12. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
• НОВИ ГЛАС (2019). „Semberske price-Bijeljinac koji je stigao do holivuda”. noviglas.info. NOVI GLAS. Архивирано из оригинала 03. 12. 2019. г. Приступљено 5. 12. 2019.