ФК Порто је део велике тројке (Três Grandes) португалског фудбала, заједно са Бенфиком и Спортингом, та два клуба су највећи Портови ривали. Порто је са седам освојених трофеја најуспешнији португалски фудбалски клуб у међународним такмичењима рачунајући две титуле првака Европе, два трофеја лиге Европе, један суперкуп Европе и два трофеја интерконтиненталног купа. Уз то плаво—бели су освојили и два трофеја иберијског купа али то такмичење је незваничног карактера па се не рачуна у укупан број освојених трофеја. На вечној листи свих португалских клубова Порто се по укупном броју трофеја (86) налази на првом месту испред Бенфике(85) и Спортинга(55).
Навијачи клуба се називају Портисти, од 2003. године Порто своје утакмице као домаћин игра на стадиону Драгао. Порто се налази на другом месту по броју наступа у групној фази УЕФАЛиге шампиона (укупно 23), а испред њега су само шпански великани Барселона и Реал Мадрид (по 24). На крају такмичарске сезоне 2018/19. Порто је заузео 10. место у рангу УЕФА клубова.
Историја
Клупска историја
Победник Валаис Купа 2013. године
Клуб је основан 28. септембра 1893. године Клуб је основао португалски трговац вина Антонио Николау који је био инспирисан посетом Енглеске и одлучио је да оснује фудбалски клуб Порто. Антонијев ентузијазам и ангажман у клубу је ослабио због притиска породице, Порто је убрзо престао са такмичењем да би га Жозе Монтеиро поново активирао 1906. године. Прва титула стигла је 1935. године када је Порто завршио први са два бода предности у односу на Спортинг. Клуб је такође промовисао и друге спортове гимнастику, дизање тегова, атлетику и пливање. Клуб је одиграо прву утакмицу против иностраног клуба, домаћина шпанске екипе Реал Фортуна 15. децембра 1907. године. Сезона 1921—22 је обележена због првог националног такмичења, турнир је организован од стране националне федерације, овај нокаут турнир је окупио победнике регионалних првенстава да би одредио шампиона Португалије. Порто је четири пута узастопно освојио регионалну титулу, Порто је победио Спортинг у финалу турнира Португалије и тако је постао први државни првак.
Састав Порта у финалу Лиге шампиона 2004. године
Порто је прошао и мрачан период у својој историји, највиша тачка тог периода била је освајање португалског купа 1968. године. Порто је постигао најлошије резултате у лиги и завршио је на деветом месту. Један од најтрагичнијих тренутака клуба догодио се 16. децембра 1973. године, када је за време лигашке утакмице против Виторије Сетубал 26-годишњи капитен Павао пао без свести на терену и касније умро у болници.
Међународна афирмација
Међународна такмичења
Повратак некадашњег играча Порта и главног тренераЖозе Мариа Педрото касних 60-их година, у сезони 1976—77 покренуо је ново поглавље у историји клуба. Одговоран за тријумф купа 1968. године. На међународном плану Порто је стигао до четвртфинала Купа победника купова 1977—78, победивши Манчестер Јунајтед, али је наредне сезоне у купу европских шампиона претрпео свој највећи пораз (6:1) од АЕК Атине мада је у реваншу било недовољних 4:1 за "змајеве". Слаба серија наступа у наредној сезони је изазвала поразе у лигашким утакмицама и губитком титуле.
Првитерен клуба био је Кампо да Раиња (Kрaљичин терен) отворен 1906. године на утакмици против Боависте. Земљиште је имало капацитет за 600 људи, укључујући ВИП трибину, теретану, свлачионице и бар. До 1911. године Краљичин терен је постао премален за посећеност, Краљичин терен је био у власништву градског хортикултурног друштва. Клуб је 1911. године обавештен да терен треба да се прода за изградњу фабрике, клуб је тражио ново земљиште и изнајмио је терен у близини Констатуционе улице за годишњу накнаду од 350 долара. Такође ни овај терен није имао довољно капацитета за све већу публику која је долазила на утакмице.
Године 1933. Порто је одобрио план за изградњу новог стадиона који би одговарао захтевима већег броја посетилаца, али је пројекат кренуо напред са куповином 48.000 квадратних метара земљишта на источној страни града.Стадион су дизајнирали португалске архитекте Олдемир Царнеро и Ариес де сеа, изградња стадиона је позната као стадион Антас. Стадион је отворен 28. маја 1952. године. Почетни распоред стадиона имао је отворени источни сектор, који је затворен 1976. године изградњом двослојног штанда који је повећао капацитет на 70.000. Године 1986. завршени су радови на снижавању терена и изградњу додатног слоја на месту атлетике и бициклистичке стазе.
Додељивање права на УЕФА Еуро 2004 Португалу 1999. године, била је савршена прилика за Порто да се пресели у модернији, функционалнији и комфорнији стадион, у складу са захтевима високог међународног фудбала. Клуб је одлучио да изгради потпуно нови терен и изабрао локацију која се налази неколико стотина метара југоисточно од Естадио дас Антас.
Пројекат је наручен португалском архитекти Мануелу Салгаду, а изградња је трајала две године по цени од 98 милиона евра. Највећи број званичних мечева забележен је 21. априла 2004. године, када је 50.818 људи гледало да је Порто одиграо против Депортиво Ла Коруње без голова, за први део полуфинала УЕФА лиге шампиона 2003/04. Из безбедносних разлога, његов тренутни капацитет је ограничен на 50,431.
Своје домаће утакмице Порто игра на стадиону Драгао (срп.Стадион Змаја) у Порту. Стадион је саграђен као замена старом Портовом стадиону Антас и као место одржавања утакмица Европског првенства 2004., а свечано је отворен 16. новембра2003. Капацитет стадиона је 50.399 седећих места.
Златне године са Жозеом Морињом (2002—2004)
Жозе Морињо
Жозе Морињо је португалски фудбалски тренер и бивши фудбалер, Морињо је прешао у тренерске воде, јер није био задовољан својом играчком каријером. Радио је као помоћни тренер у почетку тренерске каријере, био је тренер у Бенфици и Леирији где је постизао успешне резултате, да би 2002. године дошао у Порто као главни тренер. Жозе је доста тога научио од Бобија Робсона био је његов преводилац, радио је са њим у Спортингу, кад је дошао у Порто убрзо је кренуло освајање трофеја. Освојио је португалску лигу, куп и куп УЕФА 2003. године. Велики успех је постигао наредне 2004. године када је освојио национални суперкуп потом по други пут је освојио првенство, на крају је освојио и најважније такмичење европског фудбала, Лигу шампиона.
Голман Витор Баија највише наступа у међународним такмичењима(99)
Бивши одбрамбени играч Жоао Пинто држи рекорд за већину одиграних утакмица на свим такмичењима (587) и примеира лига (407), док је бивши голман Витор Баија имао највише наступа у међународним такмичењима (99), Баија је најзаступљенији играч који је освојио 25 трофеја током каријере у Порту. Португалски нападач Фернандо Гомеш је најбољи стрелац клуба, постигао је највише голова у лиги (288). Рекордни стрелац у европским такмичењима Порта је Радамел Фалкао са 22 постигнута гола.
Музеј
Клупски музеј
Музеј фудбалског клуба Порто је отворен 28. септембра 2013. године поводом 120 годишњице клуба. Музеј укључује кафић, клубске трофеје, дресове и простор за привремене изложбе. Музеј заузима површину од 8.000 квадратних метара, у музеју се приказују историјски догађаји и утакмице кроз историју клуба. Музеј обухвата све карактеристике 21. века, компанија ЕДИГМА је развила решења за овај пројекат. У музеју се налазе мулти тач екрани великог формата и мулти тач видео зидови. Музеј је добио годишњу награду за иновације и креативност у мају 2015. године.
Ривали
Највећи ривали Фудбалском клуба Порта су Бенфика и Спортинг, они произилазе из историјског, политичког, економског и културног сукоба између градова Порта и Лисабона, где су основана два клуба. Овај ривалитет је постао интензивнији током протеклих деценија, посебно откако је Пинто да Коста преузео председничко место Порта 1982. године. За Порто, ривалство са Бенфиком је најјаче и најстраственије, прва утакмица између Бенфике и Порта је одржана 28. априла 1912. године и завршена је победом Бенфике. Прва утакмица између Порта и Спортинга је одржана 30. новембра 1919. године, клуб такође има ривалство са градским ривалом Боавистом.
Порто канал
Пренос утакмица
Порто канал је телевизијски канал који је власништву и под контролом управе Порта, који емитује широк, регионални и клупски садржај путем сателита. Програми канала укључују пренос уживо домаћих утакмица првог тима и омладинских фудбалских тимова, канал је основан 2006. године, партнерство са Портом је почело од 2011. године. Од јула 2015. године канал је купљен и интегрисан клубу. Клуб такође издаје званични месечни часопис који објављује чланке и изјаве играча и друге садржаје везане за клуб.
Порто после одласка Мориња
Успеси које је Морињо донео Порту подигле су репутацију играчима, као што су Деко, Рикардо Карваљо и Пауло Фереира. Следећа сезона Порта је била катастрофална, Порто је у току једне сезоне променио три тренера: Луиђија дел Нерија, Виктора Фернандеза и Жозеа Кушеира. Под фернандезом Порто је освојио интерконтинентални куп, али је изгубио Суперкуп УЕФА 2004. године од Валенсије и прерано је био елиминисан у купу Португалије. Порто је изгубио титулу од Бенфике за три поена разлике, током овог периода Порто је био умешан у корупцијски скандал Апито Доурадо. 2005-2006. године Порто је ангажовао холандског тренера Ко Адриансеа да реорганизује тим и врати клуб на врх португалског фудбала.Његова тактичка дисциплина и довођење нових играча довели су клуб не само да поново освоји лигу, већ и да освоје куп Португалије. Међутим домаћи успех није прешао у Лиги шампиона, пошто је Порто завршио на дну своје групе.
^Такође се зове и Иберијски суперкуп, а играли су прваци или освајачи купова Португала и Шпаније за незваничну титулу најбоље екипе Пиринејског полуострва. Одржавано је повремено, конкретно 1935, 1983, 1991, 2000, 2005. и 2019. године.
^Уместо традиционалног меча, 2019. године одржан је турнир на којем су учествовала два португалска прволигаша Порто и Портимоненсе и два члана шпанске фудбалске елите Хетафе и Реал Бетис. Такмичење је носило назив Liga Portugal Copa Ibérica.
^Турнир на којем су учествовали најтрофејнији клубови Португалије Порто, Бенфика и Спортинг Лисабон.
.jpg){kind=small}
