Урош Слијепчевић

урош слијепчевић
Лични подаци
Датум рођења	(1923-00-00)1923.
Место рођења	Хртић, Двор на Уни, Краљевина СХС
Датум смрти	2009.(2009-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (85/86 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
Деловање
Члан КПЈ од	пре рата
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска армија 1941 — 1945.
У току НОБ	политички комесар Шеснаесте банијске ударне бригаде
Републички секретар за унутрашње послове СР Хрватске
Период	1963 — 1966.
Претходник	Милан Мишковић
Наследник	Мато Крпан
Одликовања

Урош Слијепчевић (Хртић, Двор на Уни, 1923 — Загреб, 2009), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Хрватске. У периоду од 1963. до 1966. био је Републички секретар за унутрашње послове Социјалистичке Републике Хрватске.

Биографија

Рођен је 1923. године у селу Хртић, Двор на Уни. Основну школу је завршио у родном селу, док је средње образовање стицао у Двору на Уни и Петрињи, у којој је похађао Учитељску школу. Припадао је напредној омладини и као ђак Учитељске школе постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).^[1]

Окупација Краљевине Југославије, 1941. године, затекла га је на Банији, где одлази у партизане, као борац Банијског партизанског одреда. У партизанским јединицама се налазио на одговорим политичким дужностима, па је тако обављао дужност политичког комесара Другог батаљона Осме банијске ударне бригаде, од 1942. године, у чијим борбама учествује. Потом је постао политички комесар Шеснаесте банијске ударне бригаде, која је у децембру 1942. ушла у састав Седме банијске ударне дивизије.^[1][2]

Након рата и ослобођења Југославије, упућен је на рад у органе безбедности. Обављао је високе дужности у Управи државне безбедности (УДБ) Хрватске, где је био начелник, те у том својству и подсекретар Републичког секретаријата за унутрашње послове НР Хрватске (РСУП). Са тог положаја је координирао активностима везаним за обдукцију и балзамовање тела надбискупа Алојзија Степинца, фебруара 1960. године, у циљу спречавања мешања црквених кругова, мада је сам Степинац сахрањен по канонском обичају у Загребачкој катедрали.^[3] У периоду од 1963. до 1966. године био је Републички секретар за унутрашње послове СР Хрватске. У времену након Брионског пленума ЦК СКЈ, јула 1966. године, на тој позицији га је заменио Мато Крпан, али је Слијепчевић био члан Комисије за реорганизацију и унапређење службе унутрашњих послова СР Хрватске, која се бавила „деформацијама у раду Удбе”.^[4]

Друштвено-политичку каријеру наставио је у Друштвено-политичком већу Сабора СР Хрватске и Одбору за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту (ОНО и ДСЗ). У својству заступника Сабора, 22. јуна 1978. године, заједно са Ђуром Кладарином, генерал-потпуковником ЈНА Јанком Шушњаром и више друштвено-политичких радника и генерала ЈНА, присуствовао је отварању споменика жртвама фашизма у банијском месту Доња Бачуга.^[5]

У другој половини 1980их је отишао у пензију, а у времену током и након распада Југославије није се политички активирао и јавно истицао.

Преминуо је 2009. године у Загребу. Кремиран је и сахрањен, по личној жељи, само у кругу најуже породице, на загребачком гробљу Мирогој.^[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др.

Референце

1. „I N M E M O R I A M — UROŠ SLIJEPČEVIĆ”. banija.rs. Приступљено 22. 03. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Ђуровић 1964, стр. 604. sfn грешка: no target: CITEREFЂуровић1964 (help)
3. „JOSIP MANOLIĆ Priča o obdukciji Alojzija Stepinca: Kardinalovo srce spaljeno je u peći Doma zdravlja u Šarengradskoj”. jutarnji.hr. Приступљено 22. 03. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „"Brionski plenum" — odjeci IV. sjednice CK SKJ iz srpnja 1966. godine u hrvatskoj političkoj javnosti; Katarina Spehnjak, Hrvatski institut za povijest, Zagreb, Hrvatska”. hrcak.srce.hr. Приступљено 22. 03. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Жртвe Дoњe Бaчугe”. portalnovosti.com. Приступљено 22. 03. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

• Милинко Ђуровић Устанак народа Југославије: 1941, књига 4. Београд: Војно дело. 1964.