Узвичник, или знак узвика [!], је интерпункцијски знак који стоји иза исказа узвичног карактера.[1]
Настанак узвичника
Постоје двије претпоставке о настанку узвичника:
Вјерује се да је знак узвичник настао од латинске ријечи io (у преводу: радост) тако да је настао диграф io, а да би се уштедео још простора слово о се почело писати испод слова i. Временом је слово о прешло у тачку, а i у црту и тако је настао знак !
Такође постоји претпоставка да је знак узвичник настао од латинске ријечи interiectio (у преводу: узвичник) тако да је записивањем само првог и посљедњег слова те ријечи настао диграф io који је као и у претходној претпоставки прешао у знак !.
Узвичним реченицама или узвичним исказима исказује се емоционални став према ономе што је садржај реченице. Такве реченице и искази реализују се у сљедећим формама, па се према њима дефинишу и правила писања узвичника:
Узвичник се пише иза реченица, група ријечи и појединих ријечи које се изговарају повишеном интонацијом (која проистиче из узбуђења, повишеног расположења и сл.):
Каква олуја!
О мили часи, како сте далеко!
Тако је диван дан!
Чудна попа, јади га убили!
Живјела слобода!
Да сам то знао!
Одговорићемо им равном мјером!
Узвичник се може писати иза облика вокатива онда кад се наглашава афективни карактер исказа, па се и вокатив изговара са повишеном интонацијом:
Стојте, галије царске!
Гините браћо! Јунаци! Људи!
Узвичник се може писати да би се обиљежила неочекиваност или необичност онога што је исказано реченицом, те у овој служби замјењује модалне допуне зачудо, замислите и мимо мог ишчекивања и сл.:
Воз је стигао без закашњења!
Костја, овдје сам, у Константинопољу!
Преживио пад с осмог спрата!
Напомене
Иначе, вокатив, иако има функцију обраћања и дозивну функцију, у обичној комуникацији не захтјева обиљежавање узвичником:
Господине, заборавили сте кишобран у торби.
Костја, овдје сам, у Константинопољу.
Иза узвичника, као и иза упитника, наредни исказ се пише на два начина:
1) великим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као нова реченица:
Пријатељу мој њежни! Тако се радујем твом тетку.
Добро јутро! Ево већ прилазим Перму, видим га.
2) малим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као објашњење које је од исказа обиљеженог узвичником одвојено запетом или цртом:
И ја исто желим да вас видим! — писала је.
Употреба узвичника у саобраћајним знаковима
Опасност на путу.
Знак узвичник користи се у саобраћајним знаковима за знак опасности.
Саобраћајни знак који означава опасност на путу тј. цести је троугластог облика са црвеном ивицом што означава опасност и црним узвичником на бијелој позадини.
