Република је добила име по титуларном народу Тувинцима који су и најбројнији народ у овој републици. Тувинци су народ туркијског порекла, традиционално будистичке вероисповести.
Првобитни народ који је насељавао ову територију познат је као Урјанхајци, које су Монголи звали „Шумски људи”. Временом је дошло до мешања овог народа са јужним туркијским народима и настао је тувински народ. Тувинци себе називају Тива (тув.Тыва), а тако називају и своју матичну републику. Након проведеног референдума, од 2001. године у Русији су равноправна оба назива.[1][2]
У Кини1911. године избија Синхајска револуција, са циљем да избаци династичну власт из тадашње Кине. Са тим циљем се појављује и тувински национализам, кога је подржавало Руско царство. Руски цар Николај II шаље војску у Туву 1912. године, а већ 1914. године Тува проглашава независност под називом Урјанкајска Република. Ипак, проглашена независност је кратко трајала и Тува се убрзо прикључује Русији као њен протекторат под називом Урјанкајски крај. Руси подижу главни град нове покрајине, назван Бјелоцарск.
Најбројнији народ у Туви су Тувинци, који чине 82% популације. Одмах иза су Руси са 16,3% популације. Постоје и остале етничке групе, углавном номадског порекла, али ниједна не прелази 0,5% целокупне популације.
Виталне статистике
Године 2016. популација Туве повећала се за 3,4‰. Просечан животни век је поприлично низак, тако да мушкарци живе у просеко око 59, а жене око 73 године.
