Трновски устав донет је након стицања независности Бугарске, одлукама Берлинског конгреса. Велике силе ревидирале су Санстефански мировни споразум на конгресу у Берлину, уз арбитражу Отона фон Бизмарка, немачког канцелара и једног од најзначајнијих политичара свога времена. Санстефанска „Велика Бугарска” је смањена на трећину и подељена између Кнежевине Бугарске, која је стекла пуну независност, и Источне Румелије, која је стекла аутономију под Османским царством. Први бугарски устав усвојен је 16. априла 1879. године од стране Народне уставотворне скупштине која је заседала у Великом Трнову, по чему је устав и добио назив „Трновски”. Узор му је био Белгијски устав из 1831. године. Трновски устав био је буржоаско-либерални по свом карактеру и сматра се напредним за своје време. Власт у Бугарској подељена је на законодавну, извршну и судску. Устав је предвиђао министарску одговорност, имунитет посланика и неповредивост приватне својине. Садржао је клаузулу која је формално установила Бугарску православну цркву као званичну религију Кнежевине, иако су се и остале религије сматрале једнакима. Амандманима из 1893. и 1911. године ојачана је кнежевска, односно краљевска власт. Трновски устав остао је у употреби до 4. децембра 1947. године, када је замењен Димитровљевим уставом.
Translation of the Constitution into English can be found in Wright, Herbert F., ур. (1919), „Bulgaria”, The Constitutions of the States at War 1914-1918 (First изд.), Washington: Government Printing Office, стр. 87—104, Приступљено 2012-12-24
Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!
