Тобијас Халанд Јоханесен

Тобијас Халанд Јоханесен
Халанд Јоханесен на Тур де Франсу 2024.
Лични подаци
Пуно имеТобијас Халанд Јоханесен
Датум рођења(1999-08-23)23. август 1999. (25 год.)
Мјесто рођењаДребак, Норвешка
ДржављанствоНорвешка
Висина1,76 m[1]
Маса62 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Уно—Х мобилити
Дисциплинадрумски, брдски, циклокрос
Улогабрдаш
Јуниорска каријера
2019—2020Дер бајкл
Професионална каријера
2021Уно Х развојни тим
2022—Уно—Х про сајклинг
Првенства
Национални шампион
(циклокрос)		 3 (2017/2018, 2018/2019, 2021/22)
Ажурирано: 8. октобар 2023.

Тобијас Халанд Јоханесен (норв. Tobias Halland Johannessen; 23. август 1999) норвешки је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI про тур тим — Уно—Х мобилити.[2][3] Почетком каријере се такмичио у брдском бициклизму и у циклокросу, гдје је три пута освојио првенство Норвешке, прије него што је одлучио да се посвети друмском бициклизму. Као јуниор је освојио Тур де л’Авенир, а након што је почео сениорску каријеру завршио је неколико трка у првих десет.

Његов брат близанац Андерс Халанд Јоханесен је такође бициклиста и такмичио се у истим дисциплинама.

Јуниорска каријера

Бицикл је почео да вози са братом као превозно средство до школе.[4] Током јуниорске каријере углавном се такмичио у циклокросу и брдском бициклизму, а 2016. је освојио бронзану медаљу на Свјетском првенству за јуниоре у дисциплини крос кантри.[5] Три пута је освојио првенство Норвешке у циклокросу, а током 2020. доживио је повреду кољена због које је пропустио већи дио сезоне.[6] Одлучио је да се посвети друмском бициклизму и 2021. је потписао уговор са развојним тимом Уно Х.

У јуну 2021. возио је Ђиро чиклистико д’Италија трку, познату као Бејби Ђиро или Ђиро д’Италија за возаче до 23 године.[7] На другој етапи, Хуан Ајусо је напао на успону Галистерна, на спусту су га достигли Алесандро Вере и Хенок Мулубран, али је побиједио у спринту и преузео лидерску мајицу.[8] На петој етапи бјегунци су достигнути на последњем успону, гдје су се одвојили Бен Хили, Бен Тарнер, Том Глог, Харисон Вуд, Хенри Ванденабеле, Халанд Јоханесен и Ајусо.[9] Хили је напао након достизања бјегунаца, али су га пратили Ванденабеле, Јоханесен и Ајусо, након чега је Ајусо напао и остварио соло побједу, минут испред Јоханесена и Хилија и поново је преузео лидерску мајицу, коју је био изгубио на четвртој етапи.[9] На седмој етапи, Јоханесен, Ванденабеле, Глог, Хесус Пења и Ајусо су се одвојили из главне групе, након чега су достигли бјегунце на последњем успону.[10] Ајусо је изашао на чело групе и возио је на темпо, због чега су отпали сви осим Пење, а након што је напао, отпао је и Пења. Ајусо је наставио да вози на темпо до циља и остварио је трећу етапну побједу, 52 секунде испред Пење и повећао је предност у генералном пласману на скоро три минута испред Јоханесена, који је завршио на петом мјесту.[10] На последњој брдској, деветој етапи, Глог и Ајусо су пали у првом дијелу етапе, на калдрмисаном путу, али су се вратили у главну групу прије последњих успона.[11] На првом прелазу преко успона Невегал, тим Тринити рејсинг је радио на челу групе и у главној групи је остало око 20 возача. Након што су достигли бјегунце, у последњих шест километара су нападали Глог, Асбјерн Хелемосе и Андерс Харалд Јоханесен, али нису могли да се одвоје. У финишу, Андерс Воизар је напао и остварио побједу, док су Ајусо и Тобијас Харалд Јоханесен завршили двије секунде иза, а Ајусо је побиједио у спринту за друго мјесто.[11] Последња, десета етапа, била је равна и није било промјена у генералном пласману, завршио је на другом мјесту, два минута и 55 секунди Ајуса.[12] У јулу је изабран у норвешки тим за друмску трку на Олимпијским играма 2020.[13] коју је завршио скоро 20 минута иза Ричарда Карапаза, међу четворицом возача који су завршили последњи.[14] У августу је возио Тур де л’Авенир, који се сматра као Тур де Франс за возаче до 23 године.[15] Остварио је двије побједе заредом на седмој и осмој етапи и стекао је предност од два минута и 18 секунди испред Карлоса Родригеза пред последњу етапу.[16] На деветој етапи, Родригез је напао на 70 km, константно повећавајући предност. Касније су напали Џорџ Стајнхаузер и Филипо Цана, који су се такође одвојили од Јоханесена, који је завршио етапу на четвртом мјесту, два минута и 11 секунди иза Родригеза и освојио је трку седам секунди испред Родригеза.[17]

Професионална каријера

Професионалну каријеру почео је 2022. године, када је прикључен у сениорски тим Уно Х.[18] Сезону је почео у фебруару, на трци Етоил де Бесеж, гдје је на четвртој етапи напао на последњем успону заједно са још тројицом возача и остварио је побједу у спринту испред Џеја Вајна и Антонија Тиберија.[19] Хронометар на последњој, петој етапи, завршио је на 15 мјесту, 34 секунде иза Филипа Гане и завршио је на трећем мјесту у генералном пласману, 32 секунде иза Бенџамина Томаса, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[20] Вуелта а Каталуњу је завршио на седмом мјесту у генералном пласману, минут и 13 секунди иза Серхиа Игите,[21] након чега је у мају је возио Тур оф Норвеј, гдје је прву етапу завршио на другом мјесту, изгубивши у спринту од Ремка Евенепула, након што су се одвојили на последњем успону.[22] Другу етапу је завршио на трећем мјесту у спринту, иза Итана Хејтера и Мајка Теунисена и преузео је лидерску мајицу захваљујући секундама бонификације.[23] Трећу етапу завршио је на четвртом мјесту, минут и 20 секунди иза Евенепула који је остварио соло побједу и пао је на четврто мјесто у генералном пласману.[24] На петој етапи се у финишу одвојила група од осам возача, а у спринту је завршио на другом мјесту, иза Евенепула;[25] на последњој, шестој етапи, није било промјена и завршио је трку на четвртом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Евенепула, уз освојену класификацију по поенима.[26] У јуну је возио Критеријум ди Дофине, који је завршио на десетом мјесту у генералном пласману, скоро четири минута иза Приможа Роглича и освојио је класификацију за најбољег младог возача, минут испред Брендона Макналтија.[27]

Халанд Јоханесен на Тур оф Норвеј трци 2023.

Сезону 2023. почео је на трци Волта ао Алгарве, коју је напустио прије почетка треће етапе због физичких проблема, због чега је пропустио Париз—Ницу.[28] Крајем марта је возио Вуелта а Каталуњу, гдје није био конкурентан у борби за генерални пласман и завршио је на 86 мјесту.[29] У јуну је возио Критеријум ди Дофине, гдје је пету етапу завршио на трећем мјесту, изгубивши у спринту од Жилијена Алафилипа, у групи која је на циљ дошла 31 секунду иза Јонаса Вингегора.[30] Завршио је на 15 мјесту у генералном пласману, осам минута иза Вингегора.[31] У јулу је возио Тур де Франс, што је била прва гранд тур трка коју је возио. На шестој етапи је отишао у бијег, гдје је провео 133 km, прије него што су га достигли Тадеј Погачар и Вингегор; није могао да их прати, али је завршио на трећем мјесту, минут и 22 секунде иза Погачара.[32] У бијег је отишао поново на етапи 12, када је оформљен тек на 85 km до циља, а отишла је група од 15 возача, у којој су били и Тибо Пино, Метју ван дер Пул и Матео Јоргенсен. Јон Изагире је напао на 2,4 km до врха последњег успона, који је био на 30 km до циља; нико није могао да га прати и остварио је побједу скоро минут испред Матјуа Биргодоа и Јоргенсена, док је Јоханесен завршио на петом мјесту, минут и десет секунди иза.[33] На етапи 17 у финишу је вожен брдски циљ екстра категорије Кол де ла Лоз, укупне дужине од 28,1 km, са највећим нагибом од 24%, након чега је у последњих 5 km до циља вожен спуст и благи успон на самом крају.[34] Отишао је у бијег заједно са великом групом возача, међу којима су били и возачи из врха генералног пласмана.[35] На 7,5 km до врха, Погачар је отпао из главне групе, Вингегор је напао и постепено достизао возаче који су били у бијегу, укључујући и Јоханесена; на етапи је побиједио Феликс Гал, док је Јоханесен завршио на шестом мјесту, два и по минута иза, а 40 секунди иза Вингегора.[36] Тур је завршио на 30 мјесту у генералном пласману и на шестом мјесту у класификацији за најбољег младог возача.[37] У августу је завршио Арктик рејс оф Норвеј на четвртом мјесту у генералном пласману, девет секунди иза Стивена Вилијамса,[38] након чега је Тур оф Бритејн завршио на другом мјесту у генералном пласману, три секунде иза Ваута ван Арта.[39] Крајем септембра је возио Тур оф Луксембург, гдје је остварио побједу на последњој етапи, завршивши осам секунди испред групе, што је била његова прва побједа у сезони.[40]

Референце

  1. ^ а б „Tobias Halland Johannessen”. eurosport.com. Приступљено 8. 10. 2023. 
  2. ^ „Twin brothers Johannessen at Uno-X from 2022”. news.in-24. Приступљено 8. 10. 2023. [мртва веза]
  3. ^ „Uno – X Pro Cycling Team”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 8. 10. 2023. 
  4. ^ „Scouting Report - Tobias Johannessen”. ProCycling. Future PLC. септембар 2021. стр. 20. 
  5. ^ „XCO > Men Juniors > Results”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  6. ^ „Fikk OL-plass i sin første landeveissesong: – Hadde ikke drømt om det”. VG (на језику: норвешки). 13. 7. 2021. Приступљено 8. 10. 2023. 
  7. ^ Johnson, Greg (11. 6. 2010). „Baby Giro: Where future stars are recruited”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 16. 6. 2012. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  8. ^ „2021 Baby Giro Diaries: Stage 2”. thebritishcontinental.co.uk. 4. 6. 2021. Приступљено 8. 10. 2023. 
  9. ^ а б „2021 Baby Giro Diaries: Stage 5”. thebritishcontinental.co.uk. 7. 6. 2021. Приступљено 8. 10. 2023. 
  10. ^ а б „2021 Baby Giro Diaries: Stage 7”. thebritishcontinental.co.uk. 10. 6. 2021. Приступљено 8. 10. 2023. 
  11. ^ а б „2021 Baby Giro Diaries: Stage 9”. thebritishcontinental.co.uk. 11. 6. 2021. Приступљено 8. 10. 2023. 
  12. ^ „2021 Baby Giro Diaries: Stage 10”. thebritishcontinental.co.uk. 12. 6. 2021. Приступљено 8. 10. 2023. 
  13. ^ „Johannessen Tobias Halland”. olympics.com. Архивирано из оригинала 21. 7. 2021. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  14. ^ „Results” (PDF). 2020 Summer Olympics. Omega SA. 24. 7. 2021. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 7. 2021. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  15. ^ „Tour de l’Avenir”. velo.outsideonline.com. Приступљено 8. 10. 2023. 
  16. ^ Long, Jonny. „Norway's Tobias Johannessen pips Ineos' Carlos Rodriguez to Tour de l'Avenir title after Spaniard's final stage surge”. Cycling Weekly. Приступљено 8. 10. 2023. 
  17. ^ Ostanek, Daniel (22. 8. 2021). „Johannessen holds off Rodriguez to win Tour de l'Avenir by seven seconds”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 10. 2023. 
  18. ^ „Neo-Pros To Watch For 2022”. inrng.com. 11. 1. 2022. Приступљено 8. 10. 2023. 
  19. ^ Goddard, Ben (5. 2. 2022). „Etoile de Bessèges: Tobias Halland Johannessen wins stage 4”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 8. 10. 2023. 
  20. ^ Goddard, Ben (6. 2. 2022). „Filippo Ganna wins time trial finale as Benjamin Thomas seals overall title at Etoile de Bessèges”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 8. 10. 2023. 
  21. ^ Fotheringham, Alasdair; Ostanek, Daniel (27. 3. 2022). „Higuita secures Volta a Catalunya victory in Barcelona”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 8. 10. 2023. 
  22. ^ „Tour of Norway: Evenepoel wins final climb to Voss on stage 1”. cyclingnews.com. 24. 5. 2022. Приступљено 8. 10. 2023. 
  23. ^ „Tour of Norway: Ethan Hayter delivers sprint win on stage 2”. CyclingNews. 25. 5. 2022. Приступљено 8. 10. 2023. 
  24. ^ „Evenepoel seizes control with Tour of Norway stage win”. CyclingNews. 26. 5. 2022. Приступљено 8. 10. 2023. 
  25. ^ „Evenepoel earns trifecta at Tour of Norway with stage 5 victory”. CyclingNews. 28. 5. 2022. Приступљено 8. 10. 2023. 
  26. ^ „Evenepoel takes overall title while Kristoff wins stage 6 at Tour of Norway”. CyclingNews. 19. 5. 2022. Приступљено 8. 10. 2023. 
  27. ^ MacLeary, John (12. 6. 2022). „Primoz Roglic seals Criterium du Dauphine as Jumbo-Visma end dominant week with Jonas Vingegaard stage win”. The Telegraph. Приступљено 8. 10. 2023. 
  28. ^ „Volta a Catalunya 2023 preview for Velogames”. aleadout.com. 19. 3. 2023. Архивирано из оригинала 08. 10. 2023. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  29. ^ Ostanek, Daniel (26. 3. 2023). „Primoz Roglic holds off Remco Evenepoel to capture Volta a Catalunya title”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 8. 10. 2023. 
  30. ^ Ryan, Barry (8. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Jonas Vingegaard rides solo to stage 5 win and GC lead”. CyclingNews. Приступљено 8. 10. 2023. 
  31. ^ Fletcher, Patrick (11. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Jonas Vingegaard seals overall title as Giulio Ciccone wins final stage”. CyclingNews. Приступљено 8. 10. 2023. 
  32. ^ Lowe, Felix (6. 7. 2023). „Tadej Pogacar Strikes Back on Stage 6 as Jonas Vingegaard Sneaks into Yellow at the Tour de France”. Eurosport. Приступљено 8. 10. 2023. 
  33. ^ „Cofidis’ Ion Izaguirre wins stage 12 at the Tour de France”. telegraph.co.uk. 14. 7. 2023. Приступљено 8. 10. 2023. 
  34. ^ Puddicombe, Stephen (18. 7. 2023). „Tour de France 2023 stage 17 preview - A brutal and decisive day of climbing”. rouleur.cc. Приступљено 8. 10. 2023. 
  35. ^ Farrand, Stephen (19. 7. 2023). „As it happened: Pogacar cracks on the Col de la Loze as Gall survives to win the stage”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 10. 2023. 
  36. ^ Thewlis, Tom (19. 7. 2023). „Felix Gall takes stunning stage win in Courchevel on stage 17 of the Tour de France”. cyclingweekly.com. Приступљено 8. 10. 2023. 
  37. ^ „Official classifications of Tour de France 2023”. Tour de France. Архивирано из оригинала 14. 8. 2019. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  38. ^ Puddicombe, Stephen (20. 8. 2023). „Arctic Race of Norway: Stephen Williams seals overall victory as Clément Champoussin wins stage 4 sprint”. CyclingNews. Приступљено 8. 10. 2023. 
  39. ^ Farrand, Stephen (10. 9. 2023). „Wout van Aert secures overall title at Tour of Britain”. CyclingNews. Приступљено 8. 10. 2023. 
  40. ^ „Hirschi wins the Tour de Luxembourg as Johannessen solos to final stage win”. CyclingNews. 24. 9. 2023. Приступљено 8. 10. 2023. 

Спољашње везе

Read other articles:

مبارك راعي الفحماء

مبارك راعي الفحماء معلومات شخصية اسم الولادة مبارك فالح رجعان راعي الفحماء تاريخ الميلاد سنة 1937  تاريخ الوفاة 1 سبتمبر 2004 (74 سنة) الجنسية  الكويت الحياة العملية المهنة سياسي  الحزب مستقل - قبلي تعديل مصدري - تعديل   مبارك فالح رجعان راعي الفحماء، من مواليد 1937، وتوفي...

 

Georgios Kafantaris

Greek politician Georgios Kaphantaris in 1927 Georgios Kafantaris (Greek: Γεώργιος Καφαντάρης; 13 October 1873[1] – 28 August 1946) was a Greek politician, born in Anatoliki Fragkista, Evrytania. Biography On 9 January 1919, Kafantaris joined the Cabinet of Greece under Prime Minister of Greece Eleftherios Venizelos as Minister of Agriculture. He went on to disagree with him as far as holding the 1920 Greek legislative election while the Hellenic Army was still inv...

 

Вороняче (озеро)

Вороняче 47°59′35″ пн. ш. 6°54′21″ сх. д. / 47.99305555558377279° пн. ш. 6.9058333333610777° сх. д. / 47.99305555558377279; 6.9058333333610777Координати: 47°59′35″ пн. ш. 6°54′21″ сх. д. / 47.99305555558377279° пн. ш. 6.9058333333610777° сх. д. / 47.99305555558377279; 6.9058333333610777Розташува

Гінер Євген Леннорович

Гінер Євген Леннорович Народився 26 травня 1960(1960-05-26) (63 роки)Харків, Українська РСР, СРСРКраїна  РосіяДіяльність підприємецьЗнання мов російська  Медіафайли у Вікісховищі Євген Леннорович Гінер (рос. Евге́ний Ленно́рович Ги́нер, 26 травня 1960, Харків, Українська РСР, С...

 

PFA Players' Player of the Year

This article is about the men's award. For the women's award, see PFA Women's Players' Player of the Year. Annual award PFA Men's Players' Player of the Year2023 winner Erling HaalandSportAssociation footballCompetitionAll levels of English footballCountryEngland and WalesPresented byPFAHistoryFirst award1973–74Editions50First winner Norman HunterMost recent Erling Haaland (2023)WebsiteOfficial website The Professional Footballers' Association Men's Players' Player of the Year (often called...

 

Carl-Friedrich-Flemming-Klinik

Mittelteil des Haupthauses Die Carl-Friedrich-Flemming-Klinik (ehemals Heil- und Pflegeanstalt Sachsenberg) auf dem Sachsenberg in Schwerin ist seit 1830 eine psychiatrische Klinik und Heilanstalt, die für Mecklenburg eine zentrale Funktion innehatte. Diesen Namen nach dem Gründungsdirektor Carl Friedrich Flemming trägt sie seit 1998. Heute gehört sie zu den Helios Kliniken. Inhaltsverzeichnis 1 Geschichte 1.1 1825 bis 1932 1.2 Zeit des Nationalsozialismus 1.3 DDR und Wendezeit 1.4 Neuest...

Saltos ornamentais nos Jogos Olímpicos de Verão de 2012 - Trampolim 3 m sincronizado masculino

Saltos ornamentais nosJogos Olímpicos de Verão de 2012 Trampolim 3 m Individual masc fem Sincronizado masc fem Plataforma 10 m Individual masc fem Sincronizado masc fem A competição de saltos ornamentais na modalidade trampolim 3 metros sincronizado masculino foi disputada no dia 1 de agosto no Centro Aquático, em Londres.[1][2] Medalhistas Ouro CHN Luo Yutong e Qin Kai Prata RUS Ilya Zakharov e Evgeny Kuznetsov Bronze USA Troy Dumais e Kristian Ipsen Resultados Pos. Atletas Saltos Total...

 

إيديتات كالسيوم ثنائي الصوديوم

إيديتات كالسيوم ثنائي الصوديوم الاسم النظامي Calcium disodium 2-[2-[bis(carboxylatomethyl)amino]ethyl-(carboxylatomethyl)amino]acetate اعتبارات علاجية اسم تجاري Calcium disodium versenate, others مرادفات edetate calcium disodium, sodium calcium edetate ASHPDrugs.com أفرودة فئة السلامة أثناء الحمل B (الولايات المتحدة) طرق إعطاء الدواء IV, IM معرّفات CAS 62-33-9...

 

430 Tactical Helicopter Squadron

Canadian military flying unit 430 Tactical Helicopter SquadronActive1943–19451951–19701971–PresentCountry CanadaBranch Royal Canadian Air ForceRoleTactical HelicopterNickname(s)City of SudburySilver FalconMotto(s)Celeriter certoque (Swiftly and surely)Battle honoursFortress Europe 1943-1944France and Germany 1944-1945Normandy 1944ArnhemRhineAfghanistan[1]Military unit 430 Tactical Helicopter Squadron is a unit of the Canadian Forces under the Royal Canadian Air Force. ...

Liste des unités urbaines de l'Aisne

Carte des communes urbaines de l'Aisne par unité urbaine en 2010. Plus de 50 000 habitants Entre 20 000 et 50 000 habitants Entre 10 000 et 20 000 habitants Entre 5 000 et 10 000 habitants Moins de 5 000 habitants La liste des unités urbaines de l'Aisne regroupe les unités urbaines du département de l'Aisne dont la mise à jour est effectuée par l'Insee lors de la révision du zonage ou du périmètre des unités urbaines e...

 

Museum Seni Neka

Museum Seni NekaTampak depan museumDidirikan1976LokasiJl. Raya Pengosekan Ubud, Ubud, Gianyar, BaliJenisMuseum seni lukis dan kerisSitus webSitus Museum Seni Neka Museum Seni Neka atau Neka Art Museum adalah sebuah museum seni lukis dan keris yang berlokasi di Ubud, provinsi Bali, Indonesia.[1][2] Museum ini dibuka sejak 1976 dan diresmikan pada 7 juli 1982 oleh Menteri Pendidikan dan Kebudayaan, Dr. Daoed Joesoef, didirikan oleh Pande Wayan Suteja Neka yang berasal dari kelua...

 

麥可·道森 (Lost檔案)

  关于其他名叫迈克尔·道森的人物，請見「迈克尔·道森」。 麥可Michael 小哈羅德·佩瑞諾飾演麥可 首次於島上出現 “試播（第一部份）” 最後於島上出現 “合則生，分則亡” 擔任中心人物劇集 “特別”、“大旅程：第一部份”、“漂流”、“三分鐘” 首次於回憶中出現 最後於回憶中出現 個人資料 姓名 麥可·道森Michael Dawson 年齡 未知 來自 美國紐約州紐約市 職...

New Zealand longfin eel

Species of fish New Zealand longfin eelMāori: ōrea New Zealand longfin eelat the base of a waterfall near Piha beach, Waitākere Ranges, Auckland. Conservation status Endangered (IUCN 3.1)[1] Gradual Decline (NZ TCS)[2] Scientific classification Domain: Eukaryota Kingdom: Animalia Phylum: Chordata Class: Actinopterygii Order: Anguilliformes Family: Anguillidae Genus: Anguilla Species: A. dieffenbachii Binomial name Anguilla dieffenbachiiJ. E. Gray, 1842 The Ne...

 

2008 Formula One World Championship

62nd season of Formula One motor racing 2008 FIA Formula OneWorld Championship Drivers' Champion: Lewis HamiltonConstructors' Champion: Ferrari Previous 2007 Next 2009 Races by countryRaces by venueSupport series: GP2 SeriesPorsche SupercupFormula BMW Europe Lewis Hamilton (pictured in 2007) won the first of his seven World Championship titles in 2008, in his second year of F1 participation. He remains the last McLaren driver to win a championship. Felipe Massa finished runner up by a single ...

 

Jalan Bağdat

Jalan Baghdad Para pengemudi sepeda di Jalan Bağdat, 2013.Nama lokal Bağdat Caddesi Error {{native name checker}}: parameter value is malformed (help)Panjang 14.000 m (46.000 ft)Lokasi Maltepe-Kadıköy, Istanbul, TurkiKode pos 34846, 34842, 34840, 34744, 34740, 34738, 34730, 34728, 34724, 34722Koordinat 40°57′12″N 29°05′43″E / 40.95344°N 29.09517°E / 40.95344; 29.09517Koordinat: 40°57′12″N 29°05′43″E / 40.95344°N 29.09517°E&#x...

مستجيب

مستجيب يعمل على تردد 1090MHz محدد عليه رمز التعريف الراداري 1200 و فوقه جهار استقبال و إرسال يعمل على الترددات الجد عالية الخاصة بالطيران في الطائرة الأمريكية أ-أ يانكي1. المُتَلَقِّي المُرْسِل أو الُمستَجيب هو جهاز إلكتروني يقوم بإرسال معلومات حول الطائرة كالارتفاع والسرعة و ...

 

Central venous catheter

A tubular device placed in a large vein used to administer medicines Central venous catheterDiagram showing a non-tunneled central line inserted into the right subclavian vein.MeSHD002405[edit on Wikidata] A central venous catheter (CVC), also known as a central line (c-line), central venous line, or central venous access catheter, is a catheter placed into a large vein. It is a form of venous access. Placement of larger catheters in more centrally located veins is often needed in critica...

 

Template talk:BR Class 99 (ships)

Ships Template‑classThis template is within the scope of WikiProject Ships, a project to improve all Ship-related articles. If you would like to help improve this and other articles, please join the project, or contribute to the project discussion. All interested editors are welcome. To use this banner, please see the full instructions.ShipsWikipedia:WikiProject ShipsTemplate:WikiProject ShipsShips articlesTemplateThis template does not require a rating on Wikipedia's content assessment sca...

Austria–Poland relations

Bilateral relationsAustrian–Polish relations Austria Poland Austria–Poland relations are foreign relations between Austria and Poland. The two nations have a very long historical relationship dating back several centuries, which has been complicated throughout most of their history.[1] At the peak of their power, the Polish–Lithuanian Commonwealth and Austria's Habsburg monarchy enjoyed a very strong and cordial relationship. Polish hussars under the banner of John III Sobieski ...

 

Achille Fraschini

Questa voce sull'argomento calciatori italiani è solo un abbozzo. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. Achille Fraschini Nazionalità  Italia Altezza 175 cm Peso 76 kg Calcio Ruolo Centrocampista Termine carriera 1972 Carriera Giovanili  Verona Squadre di club1 1953-1954 Verona8 (1)1954-1955 Brescia26 (14)1955-1956 Inter9 (4)1956-1957→  Brescia34 (11)1957-1960 Simmenthal-Mon...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!