Тифус

Тифус
Синоними	тифусна грозница, пегави тифус, пегавац
Осип узрокован тифусом
Специјалности	Инфективна болест
Симптоми	Грозница, главобоља, осип[1]
Време појаве	1–2 недеље након излагања[2]
Узроци	Бактеријска инфекција коју шире паразити[1]
Лечење	Доксициклин[2]
Фреквенција	Ретко[3]

Тифус (од грч. τῦφος - магла, испарење) је скуп инфективних болести са карактеристичним током: постепено повећавање температуре, болови у стомаку, затвор и брадикардија (пулс испод 50 откуцаја у минуту). Ако се не лечи, болест може да доведе до смрти.^[1] Симптоми обично постају уочљиви једну до две недеље након излагања.^[2][4][5]

Болести су узроковане специфичним типовима бактеријске инфекције.^[1] Епидемични тифус узрокује Rickettsia prowazekii, коју шире телесне ваши, скраб тифус се јавља услед Orientia tsutsugamushi коју шире гриње породице Trombiculidae, и ендемични тифус узрокује Rickettsia typhi коју шире буве.^[1][6]

Тренутно не постоји продајно доступна вакцина.^[3][7][8] Превенција се врши смањивањем изложености организмима који шире болест.^[3][7][8] Третман је антибиотик доксициклин.^[2] Епидемични тифус се генерално јавља током избијања болести, када су присутни лоши санитарни услови и претрпаност.^[9] Болест је некад била честа, док се у данашње време ретко јавља.^[3] Скраб тифус се јавља у југоисточној Азији, Јапану, и северној Аустралији.^[7] Ендемски тифус се јавља у тропским и суптропским областима света.^[8]

Тифус је први пут био описан 1528. године.^[10] Назив потиче од грчке речи tûphos (τύφος) са значењем магловит, чиме се описује стање ума инфектираних особа.^[10] Док „тифоидан” значи „попут тифуса”, тифус и тифоидна грозница су две различите болести узроковане различитим типовима бактерија.^[11][12]

Знаци и симптоми

Следећи знаци и симптоми односе се на епидемијски тифус, јер је он најважнији из тифусне групе болести.^[13]

Знаци и симптоми почињу са наглом појавом грознице, и других грипу сличних симптома након једне или две недеље од инфектирања.^[14] Пет до девет дана након почетка симптома, типично се појављује осип прво на трупу и шири се на екстремитете. Овај осип се на крају шири преко већине тела, изузев лица, дланова и табана. Знаци менингоенцефалитиса почињу са осипом и настављају се у другу и трећу недељу. Други знаци менингоенцефалитиса обухватају сензитивност на светло (фотофобија), промењени ментални статус (делиријум), или кому. Нелечени случајеви су често фатални.^[15]

Узроци

Више болести садрже реч „тифус” у свом опису.^[16] Типови обухватају:^[17]

Болест	Бактерија	Резервоар/вектор	Напомене
Епидемични тифус.[18]	Rickettsia prowazekii	Телесне ваши.[19]	Кад се термин „тифус” користи без класификације, обично се односи на епидемични тифус. Генерално се сматра да се историјске референце на „тифус” односе на то обољење.[20]
Ендемски тифус	Rickettsia typhi	буве на пацовима
Скраб тифус	Orientia tsutsugamushi	Жетвене гриње на људима или глодарима
Квинслендски крпељски тифус[21] или аустралијски крпељски тифус (и пегави тифус[22])	Rickettsia australis	Крпељи

Превенција

Према подацима из 2017. године не постоји продајно доступна вакцина.^[3][7][8] Вакција је била у развоју за скраб тифус, позната као скраб тифусна вакцина.^[23][24]

Третман

Америчка асоцијација за јавно здравље препоручује третман базиран на клиничким налазима и пре него што се култивирањем потврди дијагноза.^[25] Без третмана, смрт се може јавити код 10 до 60 процената пацијената са епидемијским тифусом, при чему су пацијенти са више од 60 година изложени највећем ризику од смрти.^[26] У антибиотичкој ери, смртни исходи нису чести ако се користи доксициклин.^[27][28] У једној студији са 60 хоспитализованих пацијената са епидемијским тифусом, ни један пацијент није умро након што му је дат доксициклин или хлорамфеникол.^[29] Неким пацијентима је исто тако неопходан додатни кисеоник и интравенозни флуиди.

Облици тифоидне грознице

Трбушни тифус (лат. Typhus abdominalis) изазива бактерија Salmonella Typhi.

Пегави тифус или епидемијски тифус (лат. Typhus levissimus) изазива рикеција Rickettsiom prowazeki, а преноси је искључиво телесна ваш (Pediculus humanis corporis).^[30]

Ендемски тифус изазива рикеција Rickettsia typhi и преносе их буве (које обично обитавају на пацовима).

Паратифус је лакша форма тифуса коју изазива бактерија Salmonella paratyphi.

Епидемиологија и патологија

Глобална учесталост тифуса Зелено (велике епидемије), жуто (средње велике епидемије), бело (спорадични случајеви)

Бацили трбушног тифуса налазе се у столици асимптоматских клицоноша или у столици и урину оних са активном болести. Због неадекватне хигијене бацил се може проширити на комуналне изворе хране или воде. У ендемским подручјима, где су санитарне мере недовољне, бацил тифуса се чешће преноси водом него храном.^[31]

Бактерија тифуса улази у тело преко гастроинтестиналног тракта, а у крвоток улази преко лимфних путева.^[32]

Око 3% нелечених болесника постају хроничне цревне клицоноше, што значи да излучују микроорганизме столицом дуже од годину дана.

Ток болести

Инкубација (обично 8-14 дана) зависи од броја прогутаних бактерија. Болест обично почиње постепено са повишеном температуром, главобољом, фарингитисом, затвором, анорексијом и болом у трбуху који је осетљив на палпацију. У ређе симптоме спадају бол при мокрењу, кашаљ,^[33] и епистакса.^[34]

Ако се не започне терапија, температура постепено расте 2-3 дана, остаје повишена (обично до 39,4-40 °C) наредних 10-14 дана, да би постепено падала крајем 3. недеље и дошла на нормалу током 4. недеље. Продужена грозница обично је праћена брадикардијом и прострацијом, а у тешким случајевима појављују се неуролошки симптоми: делиријум, сопор или кома. Код око 10% болесника на прстима и на трбуху током друге недеље појављују се дискретне ружичасте пеге које на притисак изблеђују (розеоле). Оне нестају за 2 до 5 дана. Перфорација црева, обично у подручју дисталног илеума, јавља се у 1-2% болесника. Чести су спленомегалија, леукопенија, анемија, лезија јетре, протеинурија и блага потрошна коагулопатија.^[35] Може доћи и до акутног колецистиса и хепатитиса.

У каснијем стадијуму болести, кад је оштећење црева најизраженије, може доћи до тешког пролива, а столица може садржавати крв. Код око 2% болесника у трећој недељи долази до тешког крварења са смртношћу од око 25%. Пнеумонија се може развити у другој или трећој недељи и обично је последица пнеумококне инфекције.

Опоравак може трајати неколико месеци. Осим тога, бактерија понекад може изазвати жаришне инфекције, као што су остеомијелитис, ендокардитис, менингитис, апсцеси меких ткива или гломерулонефритис. У 8 до 10% нелечених болесника, симптоми слични иницијалном клиничком синдрому могу се поново појавити око 2 недеље након пада температуре.

Из нејасних разлога, антибиотска терапија на почетку болести повећава инциденцију фебрилног релапса на 15 до 20%. Ако се терапија антибиотицима поново примени кад дође до релапса, температура пада брзо, за разлику од спорог пада који се види код примарне болести.

Види још

• Салмонела
• Инфективне болести
• Епидемични пегавац
• Велика епидемија тифуса у Србији 1915.

Референце

1. „Typhus Fevers”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 7. 3. 2017. Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
2. „Information for Health Care Providers”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 7. 3. 2017. Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
3. „Epidemic Typhus”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 7. 3. 2017. Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017. 
4. Watt G, Parola P. Scrub typhus and tropical rickettsioses. Curr Opin Infect Dis. 2003 Oct. 16(5):429-36
5. Saah AJ. Rickettsia prowazekii (epidemic or louse-borne typhus). Principles and Practice of Infectious Diseases. 2000. 2050-2053.
6. Watt G, Olson JG. Scrub typhus. Hunter GW, Thomas SG, eds. Hunter's Tropical Medicine and Emerging Infectious Diseases. 8th ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders and Co; 2000. 443-5.
7. „Scrub Typhus”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 7. 3. 2017. Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
8. „Murine Typhus”. www.cdc.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
9. „WHO | Typhus”. www.who.int. мај 1997. Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
10. Bennett, John E.; Dolin, Raphael; Blaser, Martin J. (2014). Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases E-Book (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 2217. ISBN 9780323263733. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. 
11. Evans, Alfred S.; Brachman, Philip S. (2013). Bacterial Infections of Humans: Epidemiology and Control (на језику: енглески). Springer. стр. 839. ISBN 9781461553274. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. 
12. La Scola B, Raoult D. Laboratory diagnosis of rickettsioses: current approaches to diagnosis of old and new rickettsial diseases. J Clin Microbiol. 1997 Nov. 35(11):2715-27.
13. Levinson, Warren (2010). Review of Medical Microbiology and Immunology (11 изд.). McGraw Hill. ISBN 9780071700283. 
14. Mullen, Gary R. A. Durden; Lance (27. 9. 2002). Medical and Veterinary Entomology. Academic Press. стр. 58—. ISBN 978-0-08-053607-1. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. 
15. Raoult D, Roux V. Rickettsioses as paradigms of new or emerging infectious diseases. Clin Microbiol Rev. 1997 Oct. 10(4):694-719.
16. Eremeeva, Marina E; Gregory A Dasch. „Rickettsial (Spotted & Typhus Fevers) & Related Infections (Anaplasmosis & Ehrlichiosis)”. CDC Centers for Disease Control and Prevention. Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 15. 5. 2014. 
17. Olson JG. Typhus: general principles. Hunter GW, Thomas SG, eds. Hunter's Tropical Medicine and Emerging Infectious Diseases. 8th ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders and Co; 2000. 430-3.
18. Biggs HM, Behravesh CB, Bradley KK, Dahlgren FS, Drexler NA, Dumler JS, et al. Diagnosis and Management of Tickborne Rickettsial Diseases: Rocky Mountain Spotted Fever and Other Spotted Fever Group Rickettsioses, Ehrlichioses, and Anaplasmosis - United States. MMWR Recomm Rep. 2016 May 13. 65 (2):1-44
19. Nutanson I, Steen C, Schwartz RA. Pediculosis corporis: an ancient itch. Acta Dermatovenerol Croat. 2007;15(1):33-8.
20. Chapman AS, Bakken JS, Folk SM, et al. Diagnosis and management of tickborne rickettsial diseases: Rocky Mountain spotted fever, ehrlichioses, and anaplasmosis--United States: a practical guide for physicians and other health-care and public health professionals. MMWR Recomm Rep. 2006 Mar 31. 55(RR-4):1-27.
21. Ticks Factsheet Архивирано 2011-02-21 на сајту Wayback Machine NSW Department of Health
22. Spotted Fevers Архивирано 2010-12-29 на сајту Wayback Machine Department of Medical Entomology, University of Sydney
23. Chattopadhyay, S; Richards, AL (2007). „Scrub typhus vaccines: past history and recent developments.”. Human Vaccines. 3 (3): 73—80. PMID 17375000. doi:10.4161/hv.3.3.4009. 
24. Richards AL. Rickettsial Vaccines: the old and the new. Expert Rev Vaccines. October 2004. 3:541-555. [Medline].
25. Heymann, David (2015). Control of communicable diseases manual : an official report of the American Public Health Association. Washington, DC: APHA Press, an imprint of the American Public Health Association. стр. 661-668. ISBN 9780875530185. 
26. Jensenius M, Han PV, Schlagenhauf P, Schwartz E, Parola P, Castelli F, et al. Acute and Potentially Life-Threatening Tropical Diseases in Western Travelers--A GeoSentinel Multicenter Study, 1996-2011. Am J Trop Med Hyg. 2013 Feb. 88(2):397-404.
27. Kim YS, Yun HJ, Shim SK, et al. A comparative trial of a single dose of azithromycin versus doxycycline for the treatment of mild scrub typhus. Clin Infect Dis. 2004 Nov 1. 39(9):1329-35.
28. Watt G, Kantipong P, Jongsakul K, et al. Doxycycline and rifampicin for mild scrub-typhus infections in northern Thailand: a randomised trial. Lancet. 2000 Sep 23. 356(9235):1057-61
29. Matossian RM, Thaddeus J, Garabedian GA (1963). „Outbreak of epidemic typhus in the northern region of Saudi Arabia”. Am J Trop Med Hyg. 12: 82—90. PMID 13933690. doi:10.4269/ajtmh.1963.12.82. 
30. Powers, Jim; Badri, Talel (2020), Pediculosis Corporis, StatPearls Publishing, PMID 29489282, Приступљено 2021-01-21 
31. Christie AB. Rickettsial disease: typhus. Infectious Diseases: Epidemiology and Clinical Practice. 1987. 2: 1070-1097.
32. Jensenius M, Fournier P, Raoult D. Rickettsioses and the international traveler. Clin Infect Dis. 2004. 34(10):1493-9.
33. Chen HC, Chang HC, Chang YC, Liu SF, Su MC, Huang KT, et al. Chest radiographic presentation in patients with scrub typhus. Trans R Soc Trop Med Hyg. 2011 Oct 25.
34. Giulieri S, Jaton K, Cometta A, Trellu LT, Greub G. Development of a duplex real-time PCR for the detection of Rickettsia spp. and typhus group rickettsia in clinical samples. FEMS Immunol Med Microbiol. 2011 Nov 21.
35. Wongchotigul V, Waicharoen S, Riengrod S, et al. Development and evaluation of a latex agglutination test for the rapid diagnosis of scrub typhus. Southeast Asian J Trop Med Public Health. 2005 Jan. 36(1):108-12.

Спољашње везе

Класификација	D ICD-10: A75 ICD-9-CM: 080–083 MeSH: D014438 DiseasesDB: 29240
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001363 eMedicine: med/2332 Patient UK: Тифус

• Трбушни тифус

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).