Забавна музика у Србији постојала је пре Другог светског рата. Познато је да је крајем двадесетих година 20. века гост српске престонице Београда била позната певачица и глумица Жозефин Бекер, што говори да је у Србији постојало много грамофонских плоча овог стила музике и сличних музичких стилова попут џеза. Потврђује и изјаву глумице Огњенке Хет у емисији Радио Београда под називом Два бела голуба 1986. године, а потврђују и други директни и индиректни извори. Док се први кантаутори појављују у другим крајевима Југославије у то време, у Србији су извођене романсе, староградска музика и народна музика певача Еде Љубића, Фулгенције Вучемиловића, Милана Тимотића, Олге Јанчевецке и других.[1] Мијат Мијатовић, Софка Николић, Бора Јањић – Шапчанин углавном су изводили народне песме, севдалинке, староградску музику, али понекад и забавну музику. Бора Јањић – Шапчанин снимио обраду мађарског шлагераSad Sunday.
1940-е
Српска поп музика је у овом периоду била под великим утицајем шлагер музике, шансона и канцона. Војин Поповић је упамћен као један од пионира забавне музике у Србији и Југославији. Појављује се током рата са песмом Не брини мајчице мила, али оригинално извођење ове песме није сачувано. Издао је седам синглова између 1953. и 1956. са различитим ансамблима. Један од првих композитора забавне музике био је Дарко Краљић. Његове познате композиције су Зашто си поспан Чо, Чамац на Тиси, Хеј момци млади. Чамац на Тиси и Хеј момци млади припадају српској послератној музици, док није извесно када је настала песма Зашто си поспан Чо. Сматра се да је песма настала пре или током Другог светског рата.
Поп музика је била по страни доласком комунистичких власти. Музика се углавном изводила на баловима или се могла чути преко радија. Врло мало људи је имало грамофон или могућност да га набави. [2]
Почетком 1950-их смањио се совјетски утицај у Југославији и то је довело до првог послератног музичког таласа у Југославији – мексичких песама. Мексички филмови су постали веома популарни као и песма Мама Хуанита.
Најпознатији музичар раних педесетих година 20. века био је бубњар Спаса Милутиновић. Највише је изводио џез музику, али и поп музику са својом малом музичком групом чији су певачи били Војин Поповић и Мара Јанковић. Мало је сачуваних записа, углавном Југодиска и Југотона.
Лола Новаковић је била једна од најпопуларнијих југословенских певачица свог времена. Остала је упамћена по великом броју победа на разним фестивалима у Југославији и Европи. 1960. године је постала прва југословенска музичарка која је наступила у Совјетском Савезу. Наступала је и на Блиском истоку и Јапану. Прве две песме објавила је 1958. Алиса У земљи чудеса и познати кубански хит Бабалу. Након тога објавила је значајан број синглова, ЕП-а и компилација.
Душан Јакшић истиче се по бројним хитовима од којих је најпопуларнији Све моје јесени су тужне . Нада Кнежевић је популарна џез и поп певачица, наступала је као гост УН на Синајском полуострву, као и у џез клубовима у Немачкој и Скандинавији.
Ђорђе Марјановић је славу и бројне обожаваоце стекао гостовањем на телевизији са песмом Звиждук у осам. Поред дуге каријере у Југославији, остварио је значајну каријеру наступајући у Совјетском Савезу. Од 1959. до 1982. објавио је 5 албума: Музика за игру (1959), Мустафа (1961), Пријатељи Здраво (1967), Хвала вам пријатељи (1979) и Двадесет никад више (1982).
Михаило Живановић (први лево) и светски познати кларинетиста Тони Скот (први десно).
У исто време је био активан Вокални квартет Предрага Ивановића чији се најпознатија песма Под сјајем звезда појављује у југословенском филму Љубав и мода. Цуне Гојковић, певач разноврсног репертоара изводио је мексичке песме. Драган Токовић бележи Мариа, Не буди тужна 1959. године. Остао је упамћен по поп и џез композицијама. Друга значајна личност овог периода био је Михаило Живановић, композитор, кларинетиста, диригент и аранжер. [3]
1960-е
Шездесете су биле плодна година за поп у Југославији. Организовани су различити фестивали широм земље као што је Београдско пролеће. Помно су праћени и велика пажња је посвећена квалитету. Музика је постала доступна свима са појавом телевизије и масовног феномена плоча. Певачи су одржавали турнеје и солистичке концерте.
Једна од најпопуларнијих песама шездесетих година 20. века је песма Дарка Краљића Девојко мала, музика из филма Љубав и мода коју пева глумац Властимир Ђуза Стојиљковић. Песма је касније постала популарна у Совјетском Савезу.
Током 1970-их и 1980-их поп музика је почела да губи своју популарност због све већег интересовања за рок музику.
Једна од највећих звезда југословенске и српске естраде 1970-их је певач босанских СрбаЗдравко Чолић . Здравко Чолић је извео диско и поп музику, а пратила га је и плесна група Локице. До 2017. године снимио је 15 албума са значајним бројем хитова.
Група Зана је на естрадну сцену стигла осамдесетих година 20. века са песмом Додирни ми колена. Беби Дол се прославила песмама Мустафа и Руди и деби албумом Руже и крв који је проглашен за деби албум године. Девојачка група Аска наступила је на Песми Евровизије 1982. са песмом Хало, хало. Маја Оџаклиевска снимила је песму Буди добар, као што сам ја. [6]
У турбулентним годинама 1990-их поп музика је пала у сенку евроденса. Тап 011 је била једна од најпопуларнијих група деведесетих са хитовима Због тебе, Бунда, Окрени број 95, Плава ... Дуо сестара Ковач, К2 је сарађивала са многим продуцентима широм света и објавили пет албума. Међу новим поп певачима су Бојан Милановић, Саша Васић, Тања Бањанин, Леонтина Вукоманић, Ксенија Мијатовић, Романа Панић.
2000-те до данас
Јоксимовић изводи„ Лане Моје”
Током 2000-их поп музика је повећала своју популарност међу извођачима као што су:
Марија Шерифовић победила је на Евросонгу 2007. године.
Српски певачи наступили су на Песми Евровизије као део Југославије и Србије и Црне Горе пре дебија Србије 2007. године.
Лола Новаковић је остварила прве југословенске значајније резултате на Евровизији освојивши 4. место 1962. године са песмом Не пали светла у сумрак.
Жељко Јоксимовић заузео је друго место на Песми Евровизије 2004. са песмом Лане моје представљајући Србију и Црну Гору. 2012. године, као представник Србије, заузима треће место са песмом Није љубав ствар.
Марија Шерифовић освојила је прво место на Песми Евровизије 2007. на деби Србије на такмичењу, а Србија је била домаћин такмичења 2008. у Београдској арени.
