PROFILBARU.COM

средњо-источно-малајско-полинежански
средњо-источно-малајско-полинежански
Географска распрострањеност	источна Индонезија и Океанија
Језичка класификација	аустронежански малајско-полинежански средњо-источно-малајско-полинежански; ;
Подподела	средњо-малајско-полинежански; источно-малајско-полинежански;
ISO 639-5	pqw
Глотолог	cent2237
	Средњо-малајско-полинежански језици
	; Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици (основна грана источно-малајско-полинежанских језика)

Средњо-источно-малајско-полинежански језици представљају основну грану малајско-полинежанских језика. Ова грана укључује преко 700 језика (Бласт 1993).^[2] Средњо-источно-малајско-полинежанскa грана је широко прихваћена као подгрупа, иако је истакнут један број примедби којима се оспорава њена валидност као генетске подгрупе.^[3]^[4]

Распрострањеност

Средњо-малајско-полинежански језици у употреби су на Малим Сундским и Молучким острвима Бандског мора, у области чије границе приближно одговарају границама индонежанских покрајина Источна Нуса Тенгара и Молуци, као и државе Источни Тимор, када се искључе папуански језици у употреби на Тимору и оближњим острвима, а укључе бимански језик у употреби на источној половини острва Сумбава у покрајини Западна Нуса Тенгара и бурујско-суланско-талиабојски језици, којима се говори на Сулским острвима на југозападу покрајине Северни Молуци. Најважнија острва ове области су Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Буру и Серам. По бројности најзначајнији језици су бимански језик, мангарајски са западног Флореса, атонијски са западног Тимора и тетумски, који је званични језик Источног Тимора.

Источно-малајско-полинежански језици су у употреби на острвима у близини западне и северозападне обале Нове Гвинеје и у Океанији.

Основне гране

Према првобитном предлогу, средњо-источно-малајско-полинежански језици се деле на средњо-малајско-полинежанске и источно-малајско-полинежанске језике. Међутим, за средњо-малајско-полинежанске језике важи мишљење да је то збирни назив, којим су обухваћене гране које не припадају источно-малајско-полинежанској подгрупи, и да они пре чине језички комплекс него јединствену подгрупу.

Средњо-малајско-полинежански језици можда чине језички комплекс. Они нису довољно проучени, али изгледа да не чине кохерентну групу. Многе од предложених одлика које одређује средњо-малајско-полинежанске језике не постоје на рубним деловима области у којима се говори овим језицима.

Источно-малајско-полинежански језици су у употреби од обала острва Халмахера до Океаније. Ова подгрупа је још увек контроверзна, јер је искључиво заснована на лексичким доказима, без заједничких фонолошких иновација.^[3] На супрот томе, валидност две њене подргупе, јужнохалмахерско-западноновогвинејске и океанске, потврђују фонолошке и лексичке иновације, и опште су прихваћене као валидне подгрупе.

Критика

Средњо-источно-малајско-полинежанске језике одбацују као валидну грану Донахју и Грајмс (2008).^[5] Њихов је став да средњо-источно-малајско-полинежански језици чак не чине ни језички комплекс. Према њима, многе особине присутне у средњим или средњо-источним малајско-полинежанским језицима такође постоје у западно-малајско-полинежанским, па чак и у форможанским језицима.

Класификација

Средњо-источно-малајско-полинежански језици:

Средњо-малајско-полинежански језици
- Сумбско–флорешки
- Флорешко-лембатски
- Селарски
- Кајско–танимбарски
- Арујски
- Средњомолучки
- Тиморски (или тиморско–бабарски језици)
- Ковиајски
- Теорско-курски
Источно-малајско-полинежански језици
- Јужнохалмахерско-западноновогвинејски
- Океански (приближно 450 језика)

Извори

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Central–Eastern Malayo-Polynesian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ Blust, Robert (1993). „Central and Central-Eastern Malayo-Polynesian”. Oceanic Linguistics. 32 (2): 241—293. JSTOR 3623195. doi:10.2307/3623195.
^ ^а ^б Ross, Malcolm (2005), "Some current issues in Austronesian linguistics", in D.T. Tryon, ed., Comparative Austronesian Dictionary, 1, 45–120. Berlin: Mouton de Gruyter.
^ Donohue, M., & Grimes, C. (2008). Donohue, Mark; Grimes, Charles E. (2008). „Yet More on the Position of the Languages of Eastern Indonesia and East Timor.”. Oceanic Linguistics. 47 (1): 114—158. JSTOR 20172341. doi:10.1353/ol.0.0008 (неактивно 15. 12. 2024). Oceanic Linguistics, 47(1), 114–158.
^ Donohue, Mark; Grimes, Charles E. (2008). „Yet More on the Position of the Languages of Eastern Indonesia and East Timor”. Oceanic Linguistics. 47 (1): 114—158. JSTOR 20172341. doi:10.1353/ol.0.0008 (неактивно 15. 12. 2024).