Спрингбок антилопа

Спрингбок антилопа
Antidorcas marsupialis
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Artiodactyla
Породица:	Bovidae
Потпородица:	Antilopinae
Род:	Antidorcas Sundevall, 1847
Врста:	A. marsupialis
Биномно име
Antidorcas marsupialis (Zimmermann, 1780)
Подврсте
A. m. angolensis (Blaine, 1922) A. m. hofmeyri (Thomas, 1926) A. m. marsupialis (Zimmermann, 1780)
Ареал спрингбок антилопе
Синоними[2]
Листа Antidorcas euchore (Sundevall, 1847) Antilope dorsata (Daudin, 1802) A. marsupialis (Zimmermann, 1780) A. saccata (Boddaert, 1785) A. saliens (Daudin, 1802) A. saltatrix (Link, 1795) Capra pygargus (Thunberg, 1795) Cemas marsupialis (Oken, 1816) Cerophorus euchore (de Blainville, 1816) Gazella sautante (Burton, 1782)

Спрингбок антилопа (лат. Antidorcas marsupialis) је сисар из реда папкара (Artiodactyla) и породице шупљорожаца (Bovidae). Спрингбок је газела-антилопа средње величине која насељава подручје југозападне Африке.^[3]

Понашање

Мужјак

Женка

Живи у крду од 10 до 200 животиња. То је екстремно брза животиња, која може да достигне брзину од 97 km/h.^[4] Такође је изузетан скакач. Она држи и рекорд у скоку у даљ. Њени скокови достижу дужину до 15 метара, а у висину може да скочи чак до 4 метра.^[5]

Када се укаже нека опасност, спрингбок газела упозорава на њу скачући у вис из места. При том су јој ноге укочене а леђа савијена у лук. Спрингбок газела има исувише мале рогове да би се одбранила, па се од опасности склања бекством.

Исхрана

Режим исхране јој је разнолик (воће, биљке, луковице) па јој обезбеђује потребну количину воде. Може дуго да преживи и без воде. Осим тога, ова газела је једина врста која може да једе неке отровне биљке.

Размножавање

Сваке друге године женка рађа по једно младунче (ретко 2) после 4 до 6 месеци трудноће. Мајке праве „јаслице” унутар крда и заједнички подижу сву младунчад.

Распрострањење и станиште

Спрингбок насељава подручје југозападне Африке.^[3] Ареал врсте је ограничен на мањи број држава. Присутна је у следећим државама: Јужноафричка Република, Ангола, Боцвана и Намибија.^[1]

Станишта врсте су саване, жбунаста вегетација и травна вегетација.

Угроженост

Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.^[1]

Референце

1. IUCN SSC Antelope Specialist Group (2016). „Antidorcas marsupialis (errata version published in 2017)”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. 4. 2020. CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза) База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
2. Cain III, J.W.; Krausman, P.R.; Germaine, H.L. (2004). "Antidorcas marsupialis".
3. Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”.
4. „Pittsburgh Zoo Springbok”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2015. г. Приступљено 02. 03. 2017. 
5. „rollinghillswildlife/animals/springbok rollinghillswildlife.com” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 02. 03. 2017. 

Литература

• IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
• Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 678. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
• Cain III, J.W.; Krausman, P.R.; Germaine, H.L. (2004). "Antidorcas marsupialis". Mammalian Species (753): 1–7. Cain, James W.; Krausman, Paul R.; Germaine, Heather L. (2004). „Antidorcas marsupialis”. Mammalian Species. 753: 1—7. doi:10.1644/753. .

Спољашње везе