Списак религија обухвата само једну од неколико могућих класификација.
Пошто има веома пуно малих религија, од којих многе не могу бити потврђене као стварне, овај списак није потпун и коначан.
Иако је религију тешко дефинисати, један стандардни модел религије који се користи на курсевима религиологије дефинише је као:
[…] Систем симбола који делује на успостављање снажних, прожимајућих и дуготрајних расположења и мотивација код мушкараца формулисањем концепција општег поретка постојања и обухватањем тих концепција са таквом ауром чињеничности да расположења и мотивација изгледају јединствено реално.[1]
Критика индијског модела од стране Тулсидаса категоризовао је религију као „антрополошку категорију“.[2] Многе религије имају наративе, симболе, традиције и свете историје којима је циљ да живот осмисле или објасне порекло живота или универзума. Склоне су моралу, етици, верским законима или пожељном начину живота из својих идеја о космосу и људској природи.[3] Према неким проценама, постоји око 4.300 религија, цркава, деноминација, верских тела, верских група, племена, култура, покрета, којих ће у једном тренутку у будућности бити безброј.
Реч религија се понекад користи наизменично са „вером“ или „системом веровања“, али религија се од приватне вере разликује по томе што има јавни аспект. Већина религија има организовано понашање, укључујући свештеничке хијерархије, дефиницију онога што чини припадност или чланство, лаичке скупштине, редовне састанке или службе у сврху поштовања божанства или молитве, света места (било природна или архитектонска) или верске текстове . Одређене религије такође имају свети језик који се често користи у литургијским службама. Пракса религије такође може укључивати проповеди, обележавање активности бога или богова, жртвовања, светковине, празнике, транс, ритуале, обреде, церемоније, богослужења, иницијације, сахране, бракове, медитацију, зазивање, медијумство, музику, уметност, плес, јавну службу или друге аспекте људске културе. Религијска веровања су такође коришћена за објашњавање парапсихолошких феномена као што су искуства ван тела, искуства близу смрти и реинкарнација, заједно са многим другим паранормалним и натприродним искуствима.[4][5]
Неки академици који проучавају тај предмет поделили су религије у три широке категорије:
- светске религије, термин који се односи на транскултурне, међународне вере;
- аутохтоне религије, која се односи на мање верске групе специфичне за културу или нацију;
- нови верски покрети, који се односи на недавно развијене вере.[6]
Једна савремена академска теорија религије, социјални конструкционизам, каже да је религија модеран концепт који сугерише да сва духовна пракса и богослужење следе модел сличнан аврамским религијама као оријентационом систему који помаже у тумачењу стварности и дефинисању људских бића.[7] Самим тим религија се, као концепт, непримерено примењивала на незападне културе које нису засноване на таквим системима или у којима су ти системи знатно једноставнији конструкт.
Религије Истока
Источноазијске религије
Религије пореклом из источне Азије, познате и као таоичке религије; то су таоизам, конфучијанство, шенизам (кинеска народна религија) и шинтоизам, као и религије и традиције повезане са њима и који потичу од њих.
Кинеске религије
Јапанске религије
Корејске религије
Вијетнамске религије
Индијске религије
Четири главне религије које су настале на индијском потконтиненту: хиндуизам, џаинизам, будизам и сикизам, као и религије и традиције повезане са њима и који потичу од њих.
Бакти покрети
Хинду филозофске школе
Неоведантски покрети
Блискоисточне религије
Религије настале на Блиском истоку; наиме зороастризам, јудаизам, хришћанство и ислам, као и религије и традиције повезане са њима, и пореклом од њих.
Источно хришћанство
Западно хришћанство
Остале хришћанске групе
Одређене хришћанске групе тешко је класификовати као „источне“ или „западне“. Многе гностичке групе биле су уско повезане са раним хришћанством, на пример, валентијанизмом. Иринеј је против њих писао полемику са становишта тадашње православне цркве.[12] Неке од ових група имају само површног додира са хришћанством.
Остале исламске деноминације и покрети
Нерабински јудаизам
Остале деноминације
Историјски јудаизам
Домородачке (етничке, народне) религије
Религије које се састоје од традиционалних обичаја и веровања појединих етничких група, оплемењене и прошириване хиљадама година, често без формалне доктрине.
Напомена: Неки следбеници не сматрају да су њихови начини „религија“, више воле друге културне термине.
Афричке религије
Алтајске религије
Аустроазијске религије
Аустронежанске религије
Индоевропске религије
Религије тајских народа и народа Миао
Тибето-бурманске религије
Уралске религије
Остале домородачке религије
Религије које се не могу класификовати ни као светске религије ни као традиционалне народне религије и обично су новијег настанка.
Нове етничке религије
Нове црначке етничке религије
Нове белачке етничке религије
Нове етничке религије америчких домородаца
Неохиндуистичке религије
Етнички неопаганизам
Синкретички неопаганизам
Посттеистичке и натуралистичке религије
Остале нове религије
Историјске религије
Бронзано доба
Стари век
Остале категоризације
Према демографији
Према области
Види још
Референце
- ^ (Clifford Geertz, Religion as a Cultural System, 1973).
- ^ (Talal Asad, The Construction of Religion as an Anthropological Category, 1982.)
- ^ „World Religions Religion Statistics Geography Church Statistics”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 5. 3. 2015.
- ^ http://www.parapsych.org/base/about.aspx
- ^ „Key Facts about Near-Death Experiences”. Приступљено 5. 3. 2015.
- ^ Harvey, Graham (2000). Indigenous Religions: A Companion. стр. 06. . (Ed: Graham Harvey). London and New York: Cassell..
- ^ Vergote, Antoine, (1997). Religion, belief and unbelief: a psychological study. Leuven University Press. стр. 89.
- ^ а б в Tattwananda, Swami (1984). Vaisnava Sects, Saiva Sects, Mother Worship (1st rev. изд.). Calcutta: Firma KLM Private Ltd.
- ^ Dandekar, R. N. (1987). „Vaiṣṇavism: An Overview”. Ур.: Eliade, Mircea. The Encyclopedia of Religion. 14. New York: MacMillan.
- ^ Lorenzen, David N. (1995). Bhakti Religion in North India: Community Identity and Political Action. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-2025-6.
- ^ Radhakrishnan, Sarvepalli (1923). Vol. 1-2. Indian Philosophy. Vol. 1, 738 p. (1927) Vol. 2, 807 p. Oxford University Press.
- ^ „Irenaeus of Lyons”. Приступљено 5. 3. 2015.
