PROFILBARU.COM

Скулптура Маршал Тито, коју је 1948. године у бронзи израдио вајар Антун Аугустинчић,^[1] подизана је широм Југославије. Прве скице за споменик Аугустинчић је израдио још 1943. године, недуго након доласка у партизане. Већ је тада израдио Титову бисту која је била изложена на подијуму у дворани Другог заседања АВНОЈ-а. Аугустинчић је коначно 1948. године извајао Титов споменик, који је постављен поред његове родне куће у Кумровцу. Након тога су примерци овог споменика подизани широм Југославије по градовима (Београд, Сарајево, Велење,…), музејима и галеријама. Најновији Аугустинчићев споменик Тита подигнут је у Скопљу и отворен 29. новембра 2013. године,^[2] поводом 70. годишњице Другог заседања АВНОЈ-а, на којем је, међу осталим, Македонцима званично призната равноправност с осталим народима Југославије.

Мирослав Крлежа је у предговору за фотомонографију о Антуну Аугустинчићу 1968. године овако описао свој утисак о споменику:^[3]

…Тито, заогрнут војничком кабаницом, у готово меланколичној силхуети, није моделиран побједнички; ратовало се онда већ трећу годину под рискантним околностима, у опасној неизвјестности какву свакодневно доноси герила, пак је и овај портрет настао у непосредној близини њемачке армаде, кад су њемачке блиндиране дивизије биле удаљене једва неколико километара. Овај Аугустинчићев Тито, у партизанском шињелу, који је развио барјак отпора у хисторијском тренутку кад су се сви политичари наше земље предали на милост и немилост, није приказан у пози команданта на челу својих бригада; то је лик човјека коме је глава клонула од тешких брига, који замишљен кружи у узаном дворишту јајачке тврђаве, као што је кружио у робијашкој чоји по тамничким двориштима годинама.

Списак скулптура

Наводно је широм бивше Југославије подигнуто 40-ак примерака Аугустинчићевог Маршала Тита, не рачунајући бисте изведене из споменика; највећи део њих налази се или се налазио у бројним музејима, а њих шест је остварено у јавном простору. Неке од локација, где су се налазили или се налазе примерци споменика, су:

Кумровец – поред Титове родне куће, подигнут 1948, миниран 2004.^[4] и убрзо обновљен
Велење – највећи Титов споменик на свету (6 м), подигнут 1977.
Љубљана - Господарско разставишче 1958, премештен у Брдо при Крању 1991.^[5]
Скопље – испред гимназије „Маршал Тито“, подигнут 2013.
Сарајево – испред кампуса Сарајевског универзитета
Сарајево - Историјски музеј Босне и Херцеговине
Београд – две скулптуре у кругу Музеја историје Југославије и две скулптуре у згради Војног музеја
Јајце – унутар Музеја Другог заседања АВНОЈ-а
Клањец – у кругу Галерије Антуна Аугустинчића
Кореница – налазио се унутар локалног музеја
Крупањ - Дом културе "Политика" (не оригинална локација)
Рудо – налазио се унутар Музеја Прве пролетерске бригаде, током рата у БиХ продан ужичкој фирми „Синма“, где се налазио до 2015. године када га је откупио „Мануал музеј заборављених уметности” из Новог Сада^[6]
Подгорица – споменик откривен 2018. године на дан ослобођења Подгорице у Другом светском рату^[7]