Сержио Клаудио дос Сантос (порт.Sérgio Cláudio dos Santos, 27. јун1971),[2] познатији као Сержињо (порт.Serginho), бивши је бразилски професионални фудбалeр, који је играо на позицији лијевог бека и лијевог крила; последњи клуб за који је наступао је италијански Милан. Прије него што је прешао у Милан 1999, играо је за неколико бразилских клубова. Са Миланом, освојио је двапут Лигу шампиона (2002/03. и 2006/07.) и једном Серију А (2003/04).
За репрезентацију Бразила одиграо је десет утакмица и постигао је један гол. Са репрезентацијом је освојио Копа Америку 1999, из друго мјесто на Купу конфедерација 1999.
Клупска каријера
Професионалну каријеру почео је у Итаперуни, након чега је играо за Фламенго, Крузеиро, Баију и Сао Пауло. Године 1999, прешао је у Милан, гдје је у почетку углавном улазио са клупе. Најбољу партију од доласка у клуб пружио 2001, је у побједи 6:0 против Интера, у дербију дела Мадонина, на којем је постигао гол и уписао три асистенције.[3] У финалу Лиге шампиона 2002/03, постигао је гол у пенал серији у побједи 3:2 на пенале против Јувентуса.[4][5] У финалу Лиге шампиона 2004/05, Милан је водио на полувремену 3:0, али је Ливерпул изједначио на 3:3 и побиједио на пенале; Сержињо је у пенал серији шутирао преко гола.[6][7] Са Миланом је освојио Серију А 2003/04, а затим и Лигу шампиона 2006/07, побиједивши у финалу Ливерпул 2:1, са два гола Филипа Инзагија.[8][9]
На дан 16. маја 2008, објављено је да ће Сержињо и Кафу напустити Милан на крају сезоне 2007/08. Сержињо је одмах након тога објавио да завршава каријеру на крају сезоне. На дан 18. маја, одиграо је последњу утакмицу, у побједи против Удинезеа.[10]
Репрезентативна каријера
За репрезентацију Бразила одиграо је десет утакмица између 1998. и 2001. године и постигао је један гол. Вјероватно би забиљежио више наступа да на његовој позицији у то вријеме није играо Роберто Карлос, који је био стандардан у репрезентацији.[11] Сержињо је наступао на Копа Америци 1999, гдје је Бразил освојио титулу и Купу конфедерација 1999, гдје је Бразил завршио на другом мјесту, у финалу је поражен од Мексика 4:3; Сержињо је постигао први гол за Бразил, из пенала.[12] Није наступао на Свјетском првенству 2002 у Јапану и Јужној Кореји због повреде.
Након фудбала
На дан 4. септембра 2011, играо је за тим легенди Милана, у којем су наступили бивши фудбалери Милана, против легенди репрезентације Индонезије, на стадиону Бунг Карно; Милан је побиједио 5:1, а Сержињо је постигао четири гола. Пети гол постигао је Дида, бивши голман Милана, који је играо у нападу, док је гол за легенде Индонезије постигао Рики Јакоби.[13]
Стил игре
Сержињо је био брз, велики радник, усмјерен ка офанзиви, који је могао да игра и на позицији лијевог бека и на позицији лијевог крила или чак и крилног нападача по лијевој страни. Велику брзину и снагу задржао је у 30-им годинама. Осим брзине и енергије, такође је био познат по добрим центаршутевима и по вјештини да претрчи противничке играче и дође у добру позицију у нападу, што му је омогућавало да допринесе нападу са асистенцијама и головима. Надимак током каријере био му је Il Concorde (Конкорд), због његових брзих и неуморних продора у нападу по лијевој страни терена.[14][15][16]
^Giancarla Ghisi; Roberto Perrone; Giorgio Rondelli (13. 9. 1999). „Corre il Milan a trazione brasiliana”. Il Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 29. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Fabio Bianchi; Andrea Masala (9. 2. 2000). „Super Serginho”. La Gazzetta dello Sport (на језику: Italian). Приступљено 29. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
