Седам Нојевих заповести (хебр.שבע מצוות בני נחШева Мицвот Бнеј Ноа), такође познати и као Ноахидски закони је скуп заповести који се односи на Нојеву децу, тј. цело човечанство. Сваки нејевреј који поштује и поступа по овим законима, заслужује Свет који долази (хебр.עולם הבא Олам Аба), крајњу награду за праведне.
Шест од седам заповести Бог је заповедио Адаму, првом човеку а седму је заповедио Ноју и то је она која се односи на забрану једења меса одстрањених са живих животиња.[1] Као додатак држању седам заповести сваки човек (нејевреј) је обавезан да се понаша на исправан начин (према Б-г-у, другим људима и друштву у целини) који је у складу са људском интелигенцијом и моралним обавезама.[2]
Забрана одређених сексуалних односа
У забрану одређених сексуалних односа спада:
однос између мушкарца и очеве садашње или бивше жене а која није његова мајка[3]
бестијални однос у коме је мушкарац активан партнер а животиња (мужјак или женка) пасиван партнер или однос у коме је особа (мушкарац или жена), пасиван партнер а животиња која је сисар је активан партнер[3][4]
однос између мушкарца и његове сестре са мајчине стране (његове рођене сестре или полусестре са мајчине стране)[3][4][5]
Исти закони се односе на нејеврејску жену, па је њој забрањено да има односе са: својим посинком (чак иако је постала удовица или је разведена од његовог оца)[6], са својим сином[6], било којим мушкарцем који није њен муж (ако је удата)[6], животињом[6], њеним рођеним братом или полубратом са мајчине стране[6].
