Светозар Т. Влашкалић

Светозар Т. Влашкалић
Датум рођења	(1874-03-26)26. март 1874.
Датум смрти	6. јануар 1942.(1942-01-06) (67 год.)

Светозар Влашкалић, свештеник, син мошоринског трговца Трифуна Влашкалића, рођен је 26. марта 1874. године.^[1]

Живот

После свршене новосадске гимназије, уписао је карловачку Богословију 1893. године. Говорио је мађарски и немачки. За ђакона га је рукоположио вршачки епископ Гаврило Змејановић, децембра 1879, а јереј је постао јануара 1898. године.

Прва парохија му је била Омољица у Банату, где му је умрла вољена супруга. Из Омољице прешао је у родни Мошорин, где је изгубио малог сина Србислава.

На брегу подигао задужбину, посвећену св. Николи, намењену за женски манастир. У храм може стати 400 верних. Звона су освећена на двогодишњи парастос малом Србиславу-Бати, 1932. године. Задужбина је зидана седам година. Освећење је обавио Др Иринеј Ћирић, епископ новосадско-бачки 1938. године, том приликом је проти уручио напрсни крст.

Због свог националног рада, прота је од државних власти 1929. одликован орденом Св. Саве IV степена.^[1]

У Другом светском рату, прота као неповерљив за нове, мађарске власти, бива одведен у Шајкаш Св. Иван.

Убијен је на Бадњи дан 1942. на једној њиви, са служавком, Мађарицом.^[2] Тим убиством отпочело је масовно страдање Срба у Мошорину, када је међу 205 жртава, од којих 170 Срба, убијен и протин рођак Душан Влашкалић (1922), богослов.^[3]

Види још

• Вила Влашкалић

Референце

1. „Бициклом кроз Војводину: Мошорин”. Дневник. Приступљено 25. 1. 2022. 
2. „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације”. Новосадска рација. Приступљено 25. 1. 2022. 
3. „Мученичко страдање проте Светозара Влашкалића”. СПЦ. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022.