PROFILBARU.COM

Светозар Обрадовић
Светозар Обрадовић
Датум рођења	12. новембар 1950.
Место рођења	Нови Сад, НР Србија, ФНРЈ
Датум смрти	14. август 2020. (69 год.)
Место смрти	Нови Сад, Србија

Светозар Тоза Обрадовић (Нови Сад, 12. новембар 1950 — Нови Сад, 14. август 2020) био је српски и југословенски сценариста, новинар, педагог и спортски радник.^[1]^[2] Најутицајнији је модерни српски и југословенски сценариста стрипова,^[3] аутор прича за серијале „Кобра“, „Поручник Тара“, „Велики Блек“, „Тарзан“, „Лун, краљ поноћи“ и других.

Биографија

Обрадовић је у родном граду завршио основну и средњу школу, а студирао је на Грађевинском факултету.

Почео је да се професионално бави стрип сценаријем у 25. години, радом на серијалу „Поручник Тара“ са цртачем Браниславом Керцем. Серијал је објављиван у часопису Златни кликер, који је издавао новосадски „Дневник“. Са истим аутором за горњомилановачке „Дечје новине“ ради серијале „Кобра“ и „Cat Claw“. Паралелно ради сценарија за више десетина епизода „Великог Блека“ и „Луна краља поноћи“ за „Дневникова“ издања, као и за „Тарзана“ новосадског „Форума“, са различитим ауторима. Почетком 1990-их започиње сарадњу са немачким издавачем Bastei Verlag.

Једно време је радио у документацији Радио Телевизије Нови Сад. Највећи део каријере радио је као професионални сценариста. Током 1997. године уређивао је дечји часопис Шкољка из Приштине. Писао је фељтоне за више листова и часописа.

Сарађивао је са великим бројем цртача, али је најпознатији по стриповима које је радио у тандему са Браниславом Керцем, укључујући ту и „Троје несаломљивих“, „Billy the Pljuc“ и кратке вестерн приче.

Бројне епизоде Светозара Обрадовића објављене су широм Европе – у Немачкој, Француској, Холандији, скандинавским земљама, као и у САД.

Осим стрипских сценарија, бави се и публицистиком (Велике преваре и фалсификати, „Дневник“, Нови Сад, 2003; Новосадски стрип, „Прометеј“, Нови Сад, 2007), као и писањем радио-драма. У свету стрипа појавио се и као тушер појединих епизода. Један је од оснивача Удружења стрипских уметника Србије, где је био и потпредседник.

Посебно је запажен његов педагошки рад, како кроз рубрике у Стрип забавнику и „Дечјем дневнику“, тако и кроз школу стрипа, односно стрипску радионицу на Новосадском отвореном универзитету, где је 2001. године организовао и изложбу „Новосадски стрип“.

Поред стрипа, успешно се бавио спортом, нарочито кошарком. Био је ожењен Зором и отац две ћерке.

Признања (секција под израдом)

Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд^[4]

Извори

^ Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2014), Војвођански стрип
^ Preminuo novosadski strip autor Svetozar Obradović, iza njega ostaju "Lun, kralj ponoći", "Billy the Pljuc", "Tarzan", "Cat Claw"
^ Зоран Стефановић. „Сиктај без звука: критичка историја серијала Кобра“,у интегралу Кобра, 1, аутори Светозар Обрадовић и Бранислав Керац, "Darkwood", Београд. 2013. ISBN 978-86-6163-139-9. стр. 157-189.
^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.

Литература

Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
Слободан Ивков: 60 година домаћег стрипа у Србији (1935—1995), Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995. Е-издање: „Пројекат Растко“
Зоран Стефановић. „Сиктај без звука: критичка историја серијала Кобра“, Кобра, 1, аутори Светозар Обрадовић и Бранислав Керац, "Darkwood", Београд. 2013. ISBN 978-86-6163-139-9. стр. 157-189.