Као јуниор је играо за СК Славију из Новог Сада. Потом је као 17-годишњак постао првотимац Војводине у којој је играо од 1934. до 1936. године.[1] Преселио се у Загреб (да би студирао заједно са братом Мираном) и бранио је боје Грађанског.
За репрезентацију Југославије одиграо је три утакмице.[5] Дебитовао је 29. септембра 1940. у пријатељском сусрету против Мађарске у Будимпешти, а затим је 3. новембра 1940. играо против Немачке у Загребу када су стрелци били Божовић и Цимерманчић. Последњу утакмицу за национални тим је одиграо 23. марта 1941. против Мађарске у Београду — што је уједно била и последња утакмица репрезентације Краљевине Југославије.[6]
Дана 15. јуна 1941. године наступио је на првој утакмици фудбалске репрезентације НДХ.[7] Пријатељски сусрет између Немачке и Хрватске, двеју чланица Сила Осовине одигран је на бечком Пратеру, а своју прву фудбалску утакмицу Независна Држава Хрватска је одиграла неславно: поражена је са четири гола разлике (1:5).[8] Светозару Џанићу је ово била четврта (одиграо три у дресу Бановине Хрватске током 1940), али испоставиће се и последња утакмица у дресу НДХ.