Салвадор Аљенде

Салвадор Аљенде
Салвадор Аљенде
Лични подаци
Датум рођења	(1908-06-26)26. јун 1908.
Место рођења	Валпараисо, Чиле
Датум смрти	11. септембар 1973.(1973-09-11) (65 год.)
Место смрти	Сантијаго де Чиле, Чиле
Народност	Чилеанац
Религија	агностик
Универзитет	Медицински факултет
Професија	Лекар, Псхијатар
Политичка каријера
Политичка странка	Социјалистичка партија Чилеа Покрет народног јединства
Мандати Председник Чилеа 3. новембар 1970 — 11. септембар 1973. Избори септембар 1970. Претходник Едуардо Фреј Монталва Наследник Аугусто Пиноче
Потпис

Салвадор Гиљермо Аљенде Госенс (шп. Salvador Guillermo Allende Gossens),^{[1][2][1][2][3][4]} познатији као Салвадор Аљенде, Валпараисо, 26. јун 1908 — Сантијаго де Чиле, 11. септембар 1973) био је чилеански политичар и државник,^[5][6][7][8] по професији лекар психијатар. Изабран је на слободним изборима као први марксиста у западној хемисфери.^[9][10] Извршио је самоубиство 1973. током државног удара генерала Аугуста Пиночеа.

Политичка каријера

Политичка каријера Салвадора Аљендеа је трајала дуже од 40 година, још као студент на медицинском факултету био је хапшен због својих радикалних политичких ставова. Његову политичку каријеру можемо поделити на два периода, период од 1933. до 1970. године, и период од 1970. када је постао председник, до његовог свргавања са власти војним пучем 1973. године.^[5]

Период од 1933. до 1970.

Социјалистичку партију оснива 1933. године и постаје њен лидер.^[11] У почецима политичке каријере помагао је владу Народног фронта и био у њој министар здравља од 1938. до 1941, од 1945. године постаје сенатор, затим бива изабран за потпредседника, а после и за председника сената. Као кандидат левице и вођа Фронта народне акције безуспешно учествује на изборима 1952, 1958. и 1964. године.

Период од 1970. до 1973.

Као кандидат левице, Покрета народног јединства који су основали социјалисти, комунисти, радикали и демохришћански дисиденти, септембра 1970. побеђује на изборима са 36,3% гласова, на дужност ступа 3. новембра 1970. године и тиме постаје 29. председник Чилеа. Остваривао је програм независности, развоја и усмереност земље ка социјализму кроз процес постепених и демократских друштвених промена.

Аљенде је био први марксистички политичар изабран за председника једне државе на изборима. Својом политиком аграрне реформе, национализације рудних богатстава и праведне расподеле богатства, опасно је угрозио интересе крупне буржоазије и страних, посебно америчких компанија.

Извршио је самоубиство за време војног пуча у Чилеу 11. септембра 1973. године. Добитник је Лењинове награде за мир 1973. године.

Војни удар у Чилеу 1973. година

Године 1973, у нади да ће се одупрети највећој економској катастрофи у историји Чилеа, Аљенде и његова влада покушали су да се извуку из стагнације, али је резултат била хиперинфлација, што је изазвало велико незадовољство народа. У таквим условима председник Аљенде, верујући да је лојалан официр, прогласио је Пиночеа командантом армије. Међутим, Пиноче је (11. септембра), исте године, извео државни удар, уз војну помоћ САД од (10,9 милиона долара).

Истога дана, приликом одбране председничке палате, Салвадор Аљенде извршава самоубиство, а 72 његова најближа сарадника су заробљени и стрељани. Затим је формирана војна хунта, односно влада састављена од одабраних људи који су командовали вођењем државног удара, са Августом Пиночеом на челу. Хунта је прогласила ванредно стање и распустила парламент до даљег. Пиноче је, да би уништио марксистичку прошлост Чилеа, одмах основао нову тајну полицију под именом Управа националне обавештајне службе или ДИНА, која се убрзо инфилтрирала у све поре чилеанског друштва са задатком да похвата све Аљендеове присталице и противнике режима. ДИНА је такође формирала тајне логоре у којима је зверски мучила и убијала затворенике. У првим месецима Пиночеове власти затвори и логори су толико били пуни да су се у ту сврху користили и спортски стадиони, бродови и војни комплекси. Сматра се да је по њиховим налозима ухапшено 130.000 Чилеанаца и страних држављана, од којих су многи мучени и убијени.

Године 1976. на власт у САД дошао је Џими Картер који је оптуживао Пиночеа за злодела у Чилеу, као и за убиство Орланда Летелијера који је био чилеански амбасадор у САД, министар одбране у влади Салвадора Аљендеа, а касније борац за рестаурацију демократије у Чилеу, што је довело до захлађења односа између САД и Чилеа. Током 1977. године Комисија за људска права УН први пут је осудила Пиночеов режим за кршење људских права. Пиноче се није обазирао већ је донео закон о амнестији чиме је заштитио све официре који су кршили људска права. Такође је наредио да се прикрију докази о кршењу људских права у Чилеу. Више стотина лешева било је ексхумирано и бачено у Тихи океан.

Односи Југославије и Чилеа

Улица Салвадора Аљендеа у Сомбору

Југославија је одувек имала традиционално добре односе са Републиком Чиле, који су се продубили доласком Салвдора Аљендеа на место председника Чилеа. Салвадор Аљенде је био велики пријатељ Југославије и председника Тита, а Чиле је био члан Покрета Несврстаних чије Југославија управо била оснивач. У том периоду сарадња две земље је на врхунцу, како на економском, политичком тако и на трговинском плану.

Међутим 1973. године у Чилеу се дешава војни пуч, генерал Аугусто Пиноче потпомогнут Америком руши легално изабраног председника Салвадора Аљендеа. Југославија није признала насилно успостављену Владу Војне Хунте на челу са Пиночеом, и прекида дипломатске односе са Чилеом. Односи две земље су били сведени на конзуларни ниво.

У спомен на Салвадора Аљендеа широм бивше Југославије градови дају имена улица по њему, у Србији имена улица четири града, укључујући и главни град Београд, носе његово име, а то су поред Београда још Ниш, Сомбор и Прешево.

Полемике око смрти Салвадора Аљендеа

Споменик Салвадору Аљендеу испред палате Монеда

Посмртни остаци Салвадора Аљендеа ископани су у мају 2011. године у оквиру истраге покренуте 27. јануара исте године са циљем да се утврди истина о томе да ли је убијен или је извршио самоубиство. Аљенде, који је изабран за председника Чилеа 1970. године, пронађен је мртав са раном од метка у председничкој палати Монеда после државног удара генерала Аугуста Пиночеа 11. септембра 1973. године.

Оружје из кога је метак испаљен није пронађено, а мртвог Аљендеа његова супруга и ћерке никада нису виделе. Аљендеово тело је на брзину сахрањено у гробници његовог рођака 1973. године, а уз државне почасти поново је сахрањен 1990. по окончању владавине војне хунте Аугуста Пиночеа.

Салвадор Аљенде сахрањен је коначно по трећи пут у кругу породице у Сантијагу, након што су резултати званичне аутопсије показали да је он извршио самоубиство током војног пуча 1973. године. И поред званичне аутопсије која је утврдила да је у питању самоубиство, неки и даље сматрају, попут Фидела Кастра да је у питању убиство, то јест да је убијен приликом рвања са убицом.

Види још

• Аугусто Пиноче
• Чиле
• Сантијаго де Чиле
• Операција Кондор
• ДИНА

Референце

1. „Allende”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 27. 7. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Allende Gossens”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 27. 7. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. „Allende, Salvador”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 2021-08-07. г. 
4. „Allende, Isabel”. Longman Dictionary of Contemporary English. Longman. Приступљено 20. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 39. ISBN 86-331-2075-5. 
6. Patsouras, Louis (2005). Marx in Context. iUniverse. стр. 265. „In Chile, where a large socialist movement was in place for decades, a socialist, Salvadore Allende, led a popular front electoral coalition, including Communists, to victory in 1970.” 
7. Medina, Eden (2014). Cybernetic Revolutionaries: Technology and Politics in Allende's Chile. MIT Press. стр. 39. „... in Allende's socialism.” 
8. Winn, Peter (2004). Victims of the Chilean Miracle: Workers and Neoliberalism in the Pinochet Era, 1973–2002. Duke University Press. стр. 16. „The Allende government that Pinochet overthrew in 1973 had been elected in 1970 on a platform of pioneering a road to a socialism.” 
9. Don Mabry, Chile: Allende's Rise and Fall. Архивирано 30 октобар 2006 на сајту Wayback Machine
10. „Profile of Salvador Allende”. BBC. 8. 9. 2003. Архивирано из оригинала 9. 7. 2017. г. Приступљено 15. 5. 2009. „Chile's Salvador Allende was murdered in a United States-backed coup on 11 September 1973 — three years earlier he had become Latin America's first democratically-elected Marxist president.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. „Salvador Allende | Chilean President & Socialist Leader | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-02-02. Приступљено 2024-02-04. 

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, редакциони одбор Ото Бихаљи-Мерин и други, Љубљана Младинска Књига, 1986 година,
• Лексикон, група аутора, Југословенски Лексикографски Завод Загреб, 1974 година,
• Дипломатско конзуларно право, Ненад Аврамовић, Привредна Академија Нови Сад, година. 2006. ISBN 978-86-84613-57-0.
• Tutee, Bright (2020). NCERT Solutions for Class 9 Social Science (Political Science) Chapter 1 What is Democracy? Why Democracy?. N.C.E.R.T. Архивирано из оригинала 24. 7. 2021. г. Приступљено 4. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• "Pinochet's rule: Repression and economic success". BBC News. 2001-01-07. Retrieved 2010-05-12.
• Chile and the United States: Declassified Documents relating to the Military Coup, 1970–1976 Архивирано 28 новембар 1999 на сајту Wayback Machine, (From the United States National Security Archive).
• Thomas Karamessines (1970). Operation Guide for the Conspiration in Chile Архивирано 1 новембар 2006 на сајту Wayback Machine, Washington: United States National Security Council.
• La Batalla de Chile – Cuba/Chile/França/Venezuela, 1975, 1977 e 1979. Director Patricio Guzmán. Duration: 272 minutes.
• García Márquez, Gabriel. Chile, el golpe y los gringos. Crónica de una tragedia organizada, Manágua, Nicaragua: Radio La Primeirissima, 11 de setembro de 2006 Архивирано 6 август 2020 на сајту Wayback Machine
• Kornbluh, Peter. El Mercurio file, The., Columbia Journalism Review, Sep/Oct 2003
• CIA Activities in Chile Архивирано 12 јун 2007 на сајту Wayback Machine CIA response to the Hinchey amendment on www.cia.gov
• Comite central del Partido comunista de Cuba: Comisión de orientación revolucionaria. Rencontre symbolique entre deux processus historiques [i.e., de Cuba et de Chile]. La Habana, Cuba: Éditions polituques, 1972.
• Sebastián Hurtado-Torres. 2019. "The Chilean Moment in the Global Cold War: International Reactions to Salvador Allende's Victory in the Presidential Election of 1970." Journal of Cold War studies.
• Luis Garrido Soto. 2015. La "vía chilena" al socialismo (1970-1973): Un itinerario geohistórico de la Unidad Popular en el sistema-mundo [1]. Santiago de Chile, Chile: Ediciones Universidad Alberto Hurtado.

Спољашње везе

• Аутопсија Салвадора Аљендеа (језик: енглески)
• Salvador Allende Archive at marxists.org
• Photos of the public places named in homage to the President Allende all around the world
• Salvador Allende's "Last Words". Spanish text with English translation. The transcript of the last radio broadcast of Chilean President Salvador Allende, made on 11 September 1973, at 9:10 am. MP3 audio available here Архивирано 30 септембар 2009 на сајту Wayback Machine.
• Caso Pinochet. Nominally a page about the Pinochet case, the large collection of links includes Allende's dissertation and numerous documents (mostly PDFs) related to the dissertation and to the controversy about it, ranging from the Cesare Lombroso material discussed in Allende's dissertation to a collective telegram of protest over Kristallnacht signed by Allende
• An Interview with Salvadore Allende: President of Chile, interviewed by Saul Landau, Dove Films, 1971, 32 min. (previously unreleased):
  • Video (Spanish with English subtitles) in El Clarin de Chile. (Alternative location at Google Video)
• 11 September 1973, When US-Backed Pinochet Forces Took Power in Chile – video report by Democracy Now!
• Why Allende had to die, 2013 reprint of a story from March 1974, by Gabriel Garcia Marquez