PROFILBARU.COM

Ремон де Ларош
Ремон де Ларош
Пуно име	Ремон де Ларош
Датум рођења	22. август 1882.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	18. јул 1919. (36 год.)
Место смрти	Кротоа, Француска
Супружник	Jacques Vial

Ремон де Ларош (фр. Raymonde de Laroche; Париз, Француска 22. август 1882 — Аеродром у Кротоу, Француска 18. јул 1919) била је француски пилот и прва жена на свету која је добила пилотску дозволу. Најпре је пилотирала балоном, да би 8. марта 1910. године, у 24. години, добила дозволу број 36 Међународне ваздухопловне федерације (Fédération Aéronautique Internationale, FAI). Учествовала је на аеромитинзима у Хелиополису, Будимпешти, Руану и Санкт Петербургу.^[1]

Биографија

Ране године

Ремон де Ларош рођена је 22. августа 1882. године у Паризу као Елиза Ремон Дерош у сиромашној породици. Као дете, доста се интересовала за спорт и јахање. У одраслом добу интересовања су јој покривала тенис, веслање, клизање, бициклизам, мотоцикле али и аутомобиле. Као девојка, бавила се глумом, када је и усвојила сценско име Ремон де Ларош. Инспирисана летом Вилбура Рајта из 1908. године, као и познанством са многим пилотима, између осталих и са Леоном Делагранжом који је био отац њеног сина, Ремон де Ларош је одлучила да и сама научи да лети.^[2]

Пилотска достигнућа

У октобру 1909. године, Ремон де Ларош упутила је молбу свом пријатељу, пилоту и градитељу авиона, Шарлу Воазену, да је научи да лети. Ова молба довела је де Ларош, 22. октобра 1909. године, у базу операција браће Воазен у Шалону, 140 km источно од Париза. Пошто је Воазенова летелица била једносед, морала је да управља летелицом самостално док је он био на земљи и давао јој инструкције. Пошто је савладала кретање летелице по земљи, успела је и да полети и да задржи летелицу у ваздуху у дужини од 270 m. Наредног дана, направила је два круга летелицом и у ваздуху прешла раздаљину од 6 km.^[3]

Овај лет се узима као први лет изведен од стране жене пилота у летелици са сопственим погоном тежом од ваздуха, мада постоје неки докази да су друге две жене, П. Ван Потелсберг и Тереза Пелтије извеле самосталне летове са Анри Фарманом и Леоном Делагранжом годину дана раније. Тереза Пелтије, која је остала запамћена као прва жена путник у авиону, током 1908. године извела је самостални лет у дужини од 200 m.^[4]

8. марта 1910. године, у 24. години, добила је дозволу број 36 Међународне ваздухопловне федерације (Fédération Aéronautique Internationale, FAI) и постала прва жена са пилотском дозволом на свету.

Де Ларош се 8. јула 1910. године такмичила за „Женску награду“ на митингу у Ремсу у Воазеновом двокрилцу и том приликом је доживела тешку несрећу. Умало је погинула у несрећи, а након опоравка од две године се вратила пилотирању. Убрзо је поставила нове рекорде међу женама пилотима, укључујући даљину (323 km) и висину (4.500 m) коју је летелица постигла током лета.^[1]

Са пријатељем, Шарлом Воазеном, 26. септембра 1912. доживела је тешку саобраћајну несрећу у којој је Воазен изгубио живот.^[5]

Освојила је и Coupe Femina 1913, у којем је, 25. новембра прешла раздаљину од 323 km у непрекидном лету дужем од 4 сата.

Током Првог светског рата, с обзиром на то да се летење сматрало превише опасним за жене, служила је у војсци као војни возач, превозећи официре из позадинских линија до линије ватре.^[6]

У јуну 1919. године поставила је нови висински рекорд међу женама пилотима од 4.785 m.^[7]

Смрт

Де Ларош је, као талентовани инжењер, 18. јула 1919. године, на аеродрому у Кротоу копилотирала новом летелицом у нади да ће постати прва жена тест пилот. Међутим, летелица се током спуштања срушила и пилот и де Ларош су погинули.

Статуа Ремон де Ларош налази се на Ле Бурже аеродрому у Француској.