На квалификационом турниру за Европско првенство 2008. у Дубровнику договорено је да се оснује лига и да се са првим такмичењем крене исте године. Службено потписивање споразума о оснивању „Јадранске ватерполо лиге“ између ватерполо савеза Хрватске, Црне Горе и Словеније одиграло се 5. јуна 2008. Споразум су потписали председници три ватерполо савеза: Срђан Ковачевић (Црна Гора), Матјаж Раковев (Словенија) и Перица Букић (Хрватска). Лига је првобитно договорена на четири године, а њено седиште је смештено у Загреб. Управни одбор и Такмичарску комисију сачињавали су представници сва три ватерполо савеза. Трошкове такмичења су сносила сва три савеза у односу 55% ВС Хрватске, 35% ВС Црне Горе и 10% ВС Словеније.[1]
У сезони 2011/12. такмичењу је приступио италијанскиПро Реко који је и освојио лигу, али је након једне сезоне напустио такмичење.[2] Након 6 сезона, 2014. године лиги су се прикључили клубова из Србије.[3]
Од сезоне 2015/16 уводи се и друга лига названа А2. Прва лига А1 броји 10 клубова, а А2 8 клубова.[4]
Кратак преглед
Сезона 2008/09: Учествовало је 12 клубова — 8 из Хрватске, 3 из Црне Горе и 1 из Словеније. Играло се по двокружном бод-систему у 22 кола, а није било фајнал-фора, већ је победник проглашен по завршетку лигашког дела.
Сезона 2009/10: Учествовало је 13 клубова, а клубовима из прве сезоне придружио се и црногорски Катаро. Играло се по двокружном бод-систему у 26 кола, а од ове сезоне уведен је фајнал фор на коме се четири првопласирана тима боре за титулу и тај формат завршнице је примењиван у свим наредним сезонама.
Сезона 2010/11: Учесници исти као и претходне сезоне. Због недостатка слободних термина играло се по једнокружном бод-систему у 13 кола. Такође је промењен и систем бодовања, па је од сада победа носила 3 бода, а не 2 као у прве две сезоне. Осам најбољих екипа лигашког дела обезбедило је пласман у четвртфинале (серија на 2 добијена меча) у коме су се борили за учешће на фајнал фору.
Сезона 2011/12: Учествовало је 13 клубова, а уместо Катара ове сезоне такмичио се италијански Про Реко, што је било прво и једино учешће неког тима који не потиче из неке од три земље које су основале лигу. Први део такмичења играо се по једнокружном бод-систему у 13 кола. На основу резултата у првом делу клубови су у другом подељени на две групе - прву од 1. до 6. места и другу од 7. до 13. места. Други део такмичења се (уз преношење свих резултата из првог дела) играо унутар група поново по једнокружном бод-систему, с тим што су овога пута домаћини биле екипе које су гостовале у првом делу. Након одиграна оба дела такмичења прве 4 екипе у првој групи пласирале су се на фајнал фор.
Сезона 2012/13: Учествовало је 12 клубова — Про Реко је одустао од даљег такмичења, а уместо Копера ове сезоне учешће је узео други словеначки тим - Триглав Крањ. Систем такмичења је враћен на онај из сезоне 2009/10. — двокружни бод-систем (овога пута у 22 кола), а прве 4 екипе пласирале су се на фајнал фор.
Сезона 2013/14: Учествовало је 12 клубова, а једина измена у списку учесника тицала се словеначког представника — уместо Триглава из Крања учествовао је Браник из Марибора. Систем такмичења је био идентичан као претходне сезоне.
Сезона 2014/15: Најважнија новина је прикључивање српских клубова такмичењу. Учествовало је 15 клубова — 7 из Хрватске, 4 из Србије (Војводина, Партизан, Раднички Крагујевац и Црвена звезда), 3 из Црне Горе и један из Словеније. Ових 15 тимова у првој фази такмичења било подељено у две групе (прва са осам и друга са седам), унутар којих се играло по двокружном бод-систему. По четири најбоља тима из прве фазе формирали су нову групу и наставили борбу за титулу (преношење међусобних резултата са тимовима из своје групе, двокружни бод-систем са тимовима из супротне групе). Преосталих седам клубова борило се за опстанак (исти систем као у групи за првака). О прваку лиге одлучивао је завршни турнир четворице најбољих из групе за првака.
