Развој светског рекорда у бацању кугле на отвореном за жене

Први светски рекорд у бацању кугле у женској конкуренцији признат је од стране од стране Федерације спортске женске Интернационале (ФСФИ) 1924. ФСФИ је апсорбована од стране ИААФ {Међународне асоцијације атлетских федерација} (ИААФ) 1936, која је ратификовала све резултате од 1924. и закључно са 25. новембром ратификовала је 50 резултата у овој дисциплини.^[1]

Светски рекорди у бацању кугле за жене

Резултат (м)	Атлетичарка	Датум	Место
10,15	Violette Gouraud-Morris,  Француска	14. јул 1924	Париз, Француска[1]
10,84	Рут Ланге,  Вајмарска република	28. мај 1927.	Праг, Чехословачка[1]
11,32	Рут Ланге,  Вајмарска република	6. август 1927.	Вроцлав, Немачка[1]
11,52	Рут Ланге,  Вајмарска република	3. јун 1928.	Берлин, Немачка[1]
11,96	Грете Хојблајн,  Вајмарска република	15. јул 1928.	Берлин, Немачка[1]
12,85	Грете Хојблајн,  Вајмарска република	21. јул 1929.	Франкфурт на Мајни, Немачка[1]
12,88	Грете Хојблајн,  Вајмарска република	28. јун 1931.	Париз, Француска[1]
13,70	Грете Хојблајн,  Вајмарска република	16. август 1931	Билефелд, Немачка[1]
14,38	Гизела Мауермајер  Нацистичка Немачка	15. јул 1934.	Варшава, Пољска[1]
14,59	Татјана Севрјукова Наљчик,  Совјетски Савез	4. август 1948.	Москва, СССР[1]
14,86	Клаудиа Тохонова,  Совјетски Савез	30. октобар 1949.	Тбилиси, СССР[1]
15,02	Ана Андрејева,  Совјетски Савез	9. новембар 1950.	Плоешти, Румунија[1]
15,28	Галина Зубина,  Совјетски Савез	26. јул 1952.	Хелсинки, Финска name=iaaf/>
15,37	Галина Зубина,  Совјетски Савез	20. септембар 1952.	Фрунзе, СССР[1]
15,42	Галина Зубина,  Совјетски Савез	1. октобар 1952.	Фрунзе, СССР[1]
16,20	Галина Зубина,  Совјетски Савез	9. октобар 1953.	Малме, Шведска[1]
16,28	Галина Зубина,  Совјетски Савез	14. септембар 1954.	Кијев, СССР[1]
16,28	Галина Зубина,  Совјетски Савез	5. септембар 1955.	Лењинград, СССР[1]
16,67	Галина Зубина,  Совјетски Савез	15. новембар 1955.	Тбилиси, СССР[1]
16,76	Галина Зубина,  Совјетски Савез	13. октобар 1956.	Ташкент, СССР[1]
17,25	Тамара Прес,  Совјетски Савез	26. април 1959.	Наљчик, СССР[1]
17,42	Тамара Прес,  Совјетски Савез	16. јул 1960.	Москва, СССР[1]
17,78	Тамара Прес,  Совјетски Савез	13. август 1960.	Москва, СССР[1]
18,55	Тамара Прес,  Совјетски Савез	10. јун 1962.	Лајпциг, Источна Немачка[1]
18,55	Тамара Прес,  Совјетски Савез	12. септембар 1962.	Београд, СФРЈ[1]
18,59	Тамара Прес,  Совјетски Савез	19. септембар 1965.	Kassel, Западна Немачка[1]
18,67	Надежда Чижова  Совјетски Савез	28. април 1968.	Сочи, СССР[1]
18,87	Маргита Гумел,  Источна Немачка	22. септембар 1968.	Франкфурт на Одри, Источна Немачка[1]
19,07	Маргита Гумел,  Источна Немачка	20. октобар 1968.	Мексико Сити, Мексико[1]
19,61	Маргита Гумел,  Источна Немачка	20. октобар 1968.	Мексико Сити, Мексико[1]
19,72	Надежда Чижова,  Совјетски Савез	30. мај 1969.	Москва, СССР[1]
20,09	Надежда Чижова, Совјетски Савез	13. јули 1969.	Chorzów, Пољска[1]
20,10	Маргита Гумел,  Источна Немачка	11. септембар 1969.	Источни Берлин, Источна Немачка[1]
20,10	Надежда Чижова  Совјетски Савез	16. септембар 1969.	Атина, Грчка[1]
20,43	Надежда Чижова,  Совјетски Савез	16. септембар 1969.	Атина, Грчка[1]
20,43	Надежда Чижова,  Совјетски Савез	29. август 1971.	Москва, СССР[1]
20,63	Надежда Чижова,  Совјетски Савез	19. мај 1972.	Сочи, СССР[1]
21,03	Надежда Чижова,  Совјетски Савез	7. септембар 1972.	Минхен, Западна Немачка[1]
21,20	Надежда Чижова,  Совјетски Савез	28. август 1973.	Лавов, СССР[1]
21,60	Маријане Адам,  Источна Немачка	6. август 1975.	Источни Берлин, Источна Немачка[1]
21,67	Маријане Адам,  Источна Немачка	30. мај 1976.	Карл Маркс Штат, Источна Немачка[1]
21,87	Иванка Христова,  Бугарска	3. јул 1976.	Белмекен, Бугарска[1]
21,89	Иванка Христова,  Бугарска	4. јул 1976.	Белмекан, Бугарска[1]
21,99	Хелена Фибингерова,  Чехословачка	26. септембар 1976.	Опава, Чехословачка[1]
22,32	Хелена Фибингерова,  Чехословачка	20. август 1977.	Нитра, Чехословачка[1]
22,36	Илона Слупијанек,  Источна Немачка	2. мај 1980.	Цеље, СФРЈ[1]
22,45	Илона Слупијанек,  Источна Немачка	11. мај 1980.	Потсдам, Источна Немачка[1]
22,53	Наталија Лисовска  Совјетски Савез	27. мај 1984	Сочи, СССР[1]
22,60	Наталија Лисовска  Совјетски Савез	7. јун 1987.	Москва, СССР[1]
22,63	Наталија Лисовска  Совјетски Савез	7. јун 1987.	Москва, СССР[1]

Види још

• Бацање кугле
• Развој светског рекорда у бацању кугле на отвореном за мушкарце

Референце

1. „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. стр. 546, 646—7. Архивирано из оригинала (pdf) 23. новембар 2012. г. Приступљено 23. новембар 2012.