Пјер Ремон де Монмор (фр.Pierre Rémond de Montmort) био је францускиматематичар, рођен у Паризу27. октобра1678, а умро у Паризу 7. октобра1719. године. Његово име је првобитно било само Пјер Ремон (Rémond или Raymond). Његов отац га је притискао да упише права, али он се побунио и отпутовао у Енглеску и Немачку. У Француску се вратио 1699. године где је, пошто је добио велико наследство од свог оца, купио посед и узео име де Монмор. Био је пријатељ са неколицином других знаменитих математичара, посебно са Николасом Бернулијем, који је сарађивао са њим док је био у посети његовом поседу. Изабран је за члана Краљевског друштва1715. године, док је поново био у Енглеској, а постао је и члан Француске академије наука1716. године.
Де Монмор је познат по својој књизи о вероватноћи и играма на срећу, у којој је први пут уведено комбинаторно проучавање дисмутација. Такође је познат по томе што је дао назив Паскаловом троуглу по Блезу Паскалу, називајући га "Table de M. Pascal pour les combinaisons."
Још једна од тема де Монморових интереса биле су коначне разлике. Одредио је 1713. године суму n чланова коначног реда облика
de Montmort, P. R. (1708). Essay d'analyse sur les jeux de hazard. Paris: Jacque Quillau. Seconde Edition, Revue & augmentée de plusieurs Lettres. Paris: Jacque Quillau. 1713.}-
