Пут живота

Пут живота или „ледени пут“ (енгл. "Road of Life") је пут преко језера Ладога којим су становници Лењинграда снабдевани храном и осталим животним намирницама током опсаде града за време Другог светског рата. Немци су блокирали све копнене путеве, па се снабдевање града и евакуација рањених могла вршити само преко језера Ладога. У летњим месецима бродовима је довожена храна и евакуисани цивили а у зимским месецима преко залеђеног језера тзв. „Путем живота”.  

Операција „Барбароса“

„Пут живота“ – снабдевање становника Лењинграда преко залеђеног језера Ладога

Напад на Совјетски Савез Хитлер је отпочео без објаве рата рано ујутру 22. јуна 1941. године. Ова до тада највећа војна акција названа је операција „Барбароса”.^[1][2][3]Осим немачке војске у овом нападу, као Хитлерови савезници, учествовале су Румунија, Мађарска, Италија, Финска, Словачка и Независна Држава Хрватска. Немачка армија која је напала СССР била је модерно опремљена. Совјетске трупе су располагале већим бројем тенкова и авиона али су биле недовољно обучене и увежбане.^[1][2]

Напад је изведен у три правца: северном, према Лењинграду (данас Санкт Петербург на Балтичком мору), централном, према Москви, и јужном, према Стаљинграду (данас Волгоград) и нафтним пољима Кавказа. Тако је отворен Источни фронт.^[1][2]

Блокада Лењинграда

Грађани Лењинграда напустају град после немачког бомбардовања

До јесени 1941. године Немци су стигли до Лењинграда на северу. Прва граната на овај град је пала је 1. септембра 1941. године а обруч око Лењинграда затворен је већ 8. септембра. Опсада Лењинграда била је једна од најдужих и најстрашнијих у историји. Трајала је 872 дана.  Окончана је 27. јануара 1944. године.^[1][2]

Немци нису намеравали да одмах освоје град већ да онемогуће снабдевање храном, водом и енергијом да би га освојили са што мање губитка. Већина становника Лењинграда била је принуђена да напусти своје куће, уништене немачким бомбардовањем, али је много и оних који су умрли од глади или хладноће у опседнутом граду. Током јануара 1942. године сваки дан је умирало по 5000 грађана. Људи су јели псе, мачке, птице а било је и сведочанстава о људождерству.

Тачан број жртава ни данас није утврђен а процењује се да је животе изгубило више од милион људи. У лето 1941. године Лењинград је имао око три милиона становника. У време завршетка опсаде, почетком 1944. године, у њему је живело нешто више од 600.000 људи.

Пут Живота

Снабдевање храном становника Лењинграда преко језера Ладога

У децембру 1941. године температура се спустила на минус 30 степени. Умирало је више хиљада људи дневно од хладноће и глади. Немци су блокирали све копнене путеве за снабдевање града. Снабдевање животним намирницама и евакуација рањених могла се вршити само преко језера Ладога. Зими је преко залеђеног језера изграђен тзв. „Пут живота” („ледени пут“).  „Пут живота“ је  коришћен само у зимским месецима а у остатку године су коришћени бродови за довожење хране и евакуацију цивила. . 

Јосиф Висарионович Стаљин није прихватио да се град евакуише. Наредио је офанзиву али претрпљени су велики губици. Средином наредне године Немци су организовали офанзиву али нису успели да заузму град. У ово време евакуисано око 300 000 становника Лењинграда. Снабдевање храном је било мањи проблем због смањеног броја становника и зато што се поново заледио „пут живота“.

Почетком 1943. године нацисти сву пажњу усмеравају  на Стаљинградску битку где им се ближио слом. Црвена армија је то искористила и успела да пробије блокаду 18. јануара 1943. али град је коначно ослобођен тек јануару наредне године.

Референце

1. „Большая Российская энциклопедия” (на језику: руски). 17 (Научное издательство "Большая российская энциклопедия" изд.). 2010: 237.
2. Други светски рат, велики илустровани водич, Датастатус, д.о.о. Београд, 2016.
3. Ратови и револуције 1900-1945, Слободан Босиљчић, Јован Марјановић, Светолик Митић, Коста Тимотијевић, Београд, Младост 1968.