Подаци о његовој владавини су веома оскудни, али је извесно да је током своје управе у Њитранској кнежевини поред цркава, подигао и читав низ утврђења. Његов сукоб са суседним моравским кнезом Мојмиром I (830—846) окончао се 833. године његовим поразом и он бива приморан да са породицом и присталицама напусти земљу, док Мојмир спаја две кнежевине и ствара Велику Моравску.
Прибина се склонио код Франака и по налогу краља Лудвига I (817—876) бива покрштен, након чега му 840. године бива додељен на управу посед око реке Зале у северној Панонији, односно у данашњој западној Мађарској. На том простору, који је био настањен Панонским Словенима, Прибина подиже читав низ утврђења и цркава, а своју престоницу смешта у Блатноград, на обали Блатног језера. Краљ Лудвиг 12. октобра848. године претвара његове поседе односно Балатонску кнежевину у наследно лено Прибинине породице.
Кнез Прибина је погинуо 861. године у борбама са великоморавским кнезом Растиславом (846—870), као франачки вазал, а на престолу га наслеђује његов син Коцељ (861—872).
.jpg)
