Први доњи кутњак

Стални зуби човјека
Први доњи кутњак
Први доњи кутњак сталне дентиције (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено.
Зуби горње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Горњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)
Зуби доње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Доњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)

Први доњи кутњак (лат. dens molaris promus inferior) је шести зуб од сагиталне медијалне линије у оба квадранта доњег денталног лука. Позициониран је између другог премолара и другог молара, а оклузалну јединицу формира са горњим другим преткутњаком и првим кутњаком. С обзиром да се налази у центру оклузалног притиска, ово је највећи и најјачи зуб доње вилице и често се назива „сидро“ доњег денталног лука. Показује правилан знак угла и лука, лингвални нагиб круне и дистални нагиб корена.

Постоје два прва кутњака у мандибуларном денталном луку, а они се обележавају на следећи начин:

• стални доњи десни први кутњак – 46;
• стални доњи леви први кутњак – 36.

Круна

Круна зуба (лат. corona dentis) је нижа у оклузо-цервикалном правцу у односу на преткутњаке, али је већа у свим другим димензијама. На њој се описује пет површина: букална, лингвална, две проксималне (мезијална и дистална) и оклузална.

Букални аспект

Букална површина је трапезастог облика са базом у пределу гризне површине и то је највећа страна овог зуба. У целости је конвексна, а максимум конвекситета се налази у цервикалној и мезијалној трећини круне. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан знак лука.

Са букалног аспекта се виде делови свих пет главних квржица. У средњој и оклузалној трећини ове стране налазе се две бразде (мезио- и дистобукална), које деле букалну површину на три неједнака дела: букомезијални (најшири, највиши и најизбаченији), букомедијални или средњи и букодистални (који је најнижи, најужи и најувученији)

Букомезијална бразда полази са оклузалне ивице, пружа се цервикално и завршава у средњој трећини круне. Често се завршава букалном јамицом или се пак дели (рамификација) у две мање браздице, које се губе после кратког пута. Дистобукална бразда има сличан правац пружања и завршава се дистобукалном јамицом или се једноставно изгуби. Понекад се у цервикалној трећини може наћи букоцервикални гребен који се пружа хоризонтално, а у средњој трећини је ретко присутно удубљење између поменутих јамица букалне површине.

Проксимални профили букалне стране су међусобно различити. Мезијални профил је конвексан у оклузалној и средњој трећини (где се налази и контактна тачка), а раван или конкаван у цервикалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан, са висином контуре у средњој трећини. На оклузалном профилу се виде: мезиобукална, дистобукална и дистална квржица.

Цервикална линија је конвексна у правцу корена и често има облик латиничног слова „V“.

Лингвални аспект

Лингвална површина је такође трапезастог облика, али је мања од букалне и у целости је нагнута орално. Оклузална и средња трећина круне су конвексни, а цервикална је равна или благо конкавна. Висина контуре се налази у средњој трећини оралне површине.

На овој страни налази се лингвална бразда, која маркира границу између мезио- и дистолингвалне квржице. Она се губи на споју оклузалне и средње трећине, а ретко се завршава у виду лингвалне јамице.

Проксимални профили су слични као са букалног апекта, а висине контура се налазе на споју оклузалне и средње трећине.

Цервикална линија (глеђно-цементни спој) је скоро равна и краћа је мезио-дистално.

Мезијални аспект

Мезијална површина је ромбоидног или трапезастог облика са базом у пределу глеђно-цементног споја. Она је виша, шира и равнија од дисталне стране. Контактна зона је овоидног облика и локализована је на споју оклузалне и средње трећине. У цервикалној трећини присутна је заравњена или благо конкавна депресија троугластог облика.

Букални и лингвални профил су мање-више конвексни и конвергују ка гризној површини (према мезиобукалној и мезиолингвалној квржици). Оклузални профил формира мезијални маргинални гребен, који у средњем делу пресеца мезиомаргинална бразда.

Дистални аспект

Ова површина личи на мезијалну, али је у свим промерима мања и заобљенија. Из овог аспекта видљив је већи део унутрашњег оклузалног поља и букалне површине.

Оклузални профил дисталне стране формира дистални маргинални гребен пресечен дистомаргиналном браздом, а у перспективи се виде дистобукална и дистолингвална квржица са одговарајућим триангуларним гребенима.

Оклузални аспект

Гризна површина је облика четвороугла, са мањим буко-оралним промером. Она је ограничена мезијалним и дисталним маргиналним гребеном и гребенима главних квржица.

Спољашње оклузално поље

Спољашње оклузално поље има петоугаону контуру. Услед лингвалног нагиба круне, из ове перспективе се виде 2/3 букалне и само оклузална трећина лингвалне површине

Унутрашње оклузално поље

Унутрашње оклузално поље је сличног облика. Основни морфолошки елементи гризне површине су квржични и фисурни комплекс.

Квржични комплекс се састоји од пет главних квржица (што представља јединствену појаву у сталној дентицији): мезиолингвална, дистолингвална, мезиобукална, дистобукална и дистална квржица. Лингвалне квржице су више и оштрије од букалних, али је у погледу масивности највећа мезиобукална квржица, следе мезио- и дистолингвална и дистобукална, док је дистална квржица најмања са свих аспеката.

Свака квржица има четири гребена, која су добила имена према правцу пружања: букални, лингвални, мезијални и дистални квржични гребен, и четири косе равни: мезио- и дистолингвалну и мезио- и дистобукалну. Од врха сваке квржице полази триангуларни гребен, који се спушта ка централној бразди унутрашњег оклузалног поља. За разлику од горњих молара, трансверзални и коси гребени нису присутни на гризној површини.

Фисурни комплекс чине централна и две проксималне триангуларне јаме и одговарајуће бразде.

Централна јама се налази у средишњем делу оклузалне површине, кружног је облика и дубља је од проксималних јама. У њеном центру се налази централна јамица (лат. fossula centralis) из које извиру три бразде: мезиобукална, дистобукална и лингвална. Оне формирају тзв. „Y“ (ипсилон) образац фисурног комплекса.

Мезијална јамица (лат. fossula mesialis) се налази у најдубљој области мезијалне триангуларне јаме и она представља спој четири бразде: централне, мезиобукалне триангуларне, мезиолингвалне триангуларне и мезијалне маргиналне бразде.

Дистална јамица (лат. fossula distalis) није тако дубока и стециште је три бразде: централне, дистолингвалне триангуларне и дисталне маргиналне бразде.

Главна бразда је fissura centralis која се пружа целом гризном површином, од мезијалне до дисталне јамице и од које се одвајају бројне допунске бразде.

Врат

Врат зуба (лат. collum dentis) је на букалној и оралној страни конвексан према врху корена, док је на проксималним странама подељен у три лучна сегмента (од којих су букални и лингвални конвексни према корену, а средишњи према гризној површини).

Корен

Коренско стабло (лат. radix dentis) има две гране: мезијалну и дисталну. На попречном пресеку су овалног облика са већим буко-оралним промером. Обе гране показују дистални нагиб, а мезијални корен је обично нешто дужи и шири од дисталног. Понекад су на њиховим проксималним површинама присутне развојне депресије (лат. fissura longitudinalis).

Димензије

Први доњи кутњак
Мезио-дистална ширина	Вестибуло-орална ширина	Висина круне	Дужина корена	Укупна дужина зуба
11,0 mm	10,0 mm	7,5 mm	14,0 mm	21,5 mm

Развој зуба

Почетак калцификације	Комплетно формирана круна	Ницање (ерупција)	Завршен раст корена
при рођењу	2^1/2 - 3 године	6 - 7 година	9 - 10 година

Варијације и аномалије

Слично осталим зубима, и први доњи кутњак показује варијације које се односе на:

• број главних квржица,
• присуство букалне јамице,
• регуларност фисурног комплекса и
• регуларност коренских грана.

Као последица конгениталног сифилиса, може се јавити малбери (енгл. mulberry) кутњак облика дудиње, када су квржице скупљене у купу.

Види још

• Топографско-анатомска обележја зуба
• Посебне морфолошке карактеристике зуба
• Дентална номенклатура
• Каријес

Литература

• Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.;
• Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.;
• Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;