Право на лични идентитет формулисано је у међународном праву низом споразума и конвенција. Већ од рођења, идентитет појединца формира се и чува регистрацијом или му се даје име. Међутим, лични идентитет постаје сложенији како појединац развија савест. Људска права постоје како би се одбранила и заштитила појединачност; професорка права Џил Маршал изјавила је: „Закон о људским правима постоји да би се осигурало да су појединачни избори начина живота заштићени од већинског или популистичког кршења.”[1] Упркос сложености личног идентитета, он се чува и подстиче кроз приватност, права личности и право на самоизражавање.
Референце
- ^ J Marshall, „The legal recognition of personality: full-face veils and permissible choice”, International Journal of Law in Context, Cambridge University Press, 2014 at 72.
Спољашње везе
