Пољска А и Б

Пољска А и Б (пољ. Polska A i B ) односи се на историјску, политичку и културну разлику између западног и источног дела земље, при чему је Пољска „А“, западно од Висле, много развијенија и има бржи раст од Пољске „Б“, источно од реке. Генерални секретар Привредне коморе Пољске Марек Клочко је у свом интервјуу из 2007. рекао да су поделе шире и да формирају три одвојене категорије: Пољска „А“ коју чине метрополитански градови; Пољска „Б“ је остатак земље; а Пољска „Ц“ су равнице и паркови источно од Висле (Пољска „З“, према Клочку), који захтевају другачији третман.[1]

Наводно, добростојећи градови Пољске су Варшава, Гдањск, Вроцлав и Познањ, а они који се боре са мање инвестиција су на истоку: Жешов, Лублин, Олштин и Бјалисток.[1] Међутим, тренутни статистички подаци о незапослености за Пољску генерално не показују ту разлику, па чак указују на супротан тренд последњих година, да су стопе незапослености на северозападу веће него у источној и централној Пољској. У 2014. години, међу највишима у држави били су Кујавско-померанско и Западнопоморско војводство[2] док је међу најнижим у земљи било у источно-централном мазовјечком војводству.[3]

Железнице Пољске 1953, после Другог светског рата . Гушћа мрежа железница на западу резултат је традиционалног копања угља, као и историје западне Пољске која је била део веома индустријализоване Немачке.[4]

Разлика је незванична и на неки начин превише поједностављена, али је широко призната и о њој се расправља у Пољској.[5]

Историјски гледано, порекло Пољске „А“ и „Б“ може се пратити у периоду поделе Пољске и различитих политичких подела, што је резултирало много већим индустријским развојем одређених крајева данашње Пољске.[1]

Разлика између „А“ и „Б“ посебно је очигледна у обрасцима гласања у два региона. Током 1990-их, Пољска „А“ је имала тенденцију да фаворизује Алијансу демократске левице . Пољска „Б“ је са друге стране гласала или за ПСЛ или за Солидарност, обе представљају хришћанско-демократске вредности.[6]

Види још

Референце

  1. ^ а б в Iwona Borkowska,. „Polska Polsce nierówna”. Архивирано из оригинала 2011-09-28. г. Приступљено 16. 12. 2014. , Raport Polska.pl 2008-06-04. Internet Archive..
  2. ^ „Stopa bezrobocia 2014”. Map of unemployment by region 2014. eGospodarka.pl. Архивирано из оригинала 8. 4. 2015. г. Приступљено 8. 4. 2015. 
  3. ^ „Unemployment in Poland in February 2014”. Raporty i prognozy. eGospodarka.pl. „At the end of February 2014 the highest unemployment rate in Poland was found in voivodeships: Warmian-Masurian (22.3%), Kuyavian-Pomeranian (18.8%), West Pomeranian (18.5%), Świętokrzyskie (17.1%), Podkarpackie (16.9%) and Lubusz (16.3%). The lowest unemployment rates in the country were found in: Wielkopolskie (10.0%), Masovian (11.4%), Silesian (11.7%) and Lesser Poland (12.1%).” 
  4. ^ Wiesław Samecki, Ekonomia 3: Centralny Okręg Przemysłowy 1936–1939, Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, 1998. ISBN 83-229-1634-5.. Introduction.
  5. ^ Pueyo, Tomas (2024-02-29). „Why Are There 2 Polands?”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-04. 
  6. ^ Kowalczyk, Krzysztof (15. 3. 2014). „Typologia polskich partii politycznych według kryterium programowego” [The typology of political parties in Poland made on the basis of their political platform] (PDF). Środkowoeuropejskie Studia Polityczne (на језику: Polish) (1): 73—99. doi:10.14746/ssp.2014.1.6. Приступљено 19. 8. 2021.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)

Додатна литература

  • Kozak M., Pyszkowski A., Szewczyk R. (red.) 2001, Słownik Rozwoju Regionalnego, PARR, Warszawa.
  • Iwona Borkowska, Polska Polsce nierówna, Raport Polska.pl 2008-06-04. Internet Archive.
  • Gazeta Wyborcza (1999) 'Polska A, B i C' (Poland A, B and C), August 4

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!