Петрово

За друге употребе, погледајте Петрово (вишезначна одредница).

Петрово
Општинска зграда у Петрову
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Петрово
Становништво
— 2013.	2.079
Географске карактеристике
Координате	44° 37′ 53″ С; 18° 21′ 40″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	174 m
Петрово Петрово на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	74317
Позивни број	053
Веб-сајт	www.ozren.net

Петрово (раније Петрово Село и Босанско Петрово Село) је градско насеље и сједиште општине Петрово у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Петрово укупно је пописано 2.079 лица.^[1]

Историја

На самом почетку Другог свјетског рата, пуковник Војске Краљевине Југославије Драгољуб Михаиловић је у Петрову 20. априла 1941. године одржао говор.^[2] Говор је одржан преосталим војницима Војске Краљевине Југославије и припадницима Брзог одреда, који су се овде повукли након борби са њемачким и усташким јединицама у Априлском рату.^[2]

Култура

На подручју насеља се налази храм Српске православне цркве.^[3] Храм је смјештен на узвишењу званом Трн.^[3] Изградња храма је започета у августу 1990. а освећење темеља је 4. октобра исте године извршио епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.^[3]

Образовање

У насељу се налази Основна школа „Вук Караџић“, као и Средњошколски центар Петрово.

Спорт

Петрово је сједиште фудбалског клуба Озрен.

Становништво

Састав становништва – насељено мјесто Петрово
	2013.[4]	1991.[5]	1981.[6]	1971.[7]	1961.
Укупно	2 107 (100,0%)	2 919 (100,0%)	2 856 (100,0%)	2 514 (100,0%)	1 880 (100,0%)
Срби	2 070 (98,24%)	2 695 (92,33%)	2 606 (91,25%)	2 333 (92,80%)	1 813 (96,44%)
Хрвати	12 (0,570%)	18 (0,617%)	12 (0,420%)	33 (1,313%)	20 (1,064%)
Остали	11 (0,522%)	82 (2,809%)	28 (0,980%)	12 (0,477%)	5 (0,266%)
Неизјашњени	7 (0,332%)	–	–	–	–
Бошњаци	2 (0,095%)	54 (1,850%)^1	59 (2,066%)^1	91 (3,620%)^1	20 (1,064%)^1
Југословени	2 (0,095%)	70 (2,398%)	138 (4,832%)	27 (1,074%)	–
Непознато	2 (0,095%)	–	–	–	–
Муслимани	1 (0,047%)	–	–	–	–
Црногорци	–	–	6 (0,210%)	7 (0,278%)	18 (0,957%)
Македонци	–	–	4 (0,140%)	1 (0,040%)	4 (0,213%)
Словенци	–	–	1 (0,035%)	4 (0,159%)	–
Албанци	–	–	1 (0,035%)	1 (0,040%)	–
Мађари	–	–	1 (0,035%)	5 (0,199%)	–

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знамените личности

• Данило Тешановић, српски књижевник^[8]

Напомене

Референце

1. „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
2. „Љетопис српске православне црквене општине Дервента”. Српска православна црквена општина Дервента. 2010. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2011. 
3. „Црквена општина Патрово”. Светосавска омладинска заједница Петрово. 2005. Приступљено 19. 12. 2011. ^{[мртва веза]}
4. „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
5. „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 51)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016. 
6. „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016. 
7. „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016. 
8. „Добој: Представљена књига „Доба Јуде“ Данила Тешановића”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 4. 2012. Приступљено 4. 4. 2012. 

Види још

• Општина Петрово