Петар Козлов

Петар Козлов
Козлов на слици пре 1888. године
Лични подаци
Датум рођења	(1863-10-15)15. октобар 1863.
Место рођења	Духовшчина, данас Смоленска област, Руска Империја
Датум смрти	26. септембар 1935.(1935-09-26) (71 год.)
Место смрти	Петерхоф, СССР
Научни рад
Поље	географ, археолог
Ментори	Николај Пржеваљски
Познат по	истраживања Монголије, Кине и Тибета

Петар Кузмич Козлов (рус. Пётр Кузьми́ч Козло́в; 15. октобар 1863, Духовшчина — 26. септембар 1935, Петерхоф) био је руски географ и археолог и истраживач Монголије, Тибета и Синкјанга.

Био је ученик и следбеник једног од највећих руских географа и истраживача Николаја Пржеваљског и почасни члан Географског друштва Русије.^[1]

Биографија

Козлов на фотографији из 1910.

Петар Козлов родио се 15. октобра 1863. у граду Духовшини у тадашњој Смоленској губернији (данас Смоленска област) у породици трговаца стоком. Још као дечак је често са оцем путовао на сајмове у Украјину, и тада се у њему вероватно и родила страст за путовањима која су постала саставним делом целог његовог живота. Школовао се у Смоленску.

Након случајног сусрета са Николајом Пржеваљским (који ће касније постати његов ментор) 1882. године одлучио се да буде делом његове четврте експедиције у централну Азију. Како је експедиција имала првенствено војнички карактер, Козлов је морао да се добровољно пријави у војску како би постао делом исте. Од 1883. до 1926. Козлов је био члан чак 6 великих истраживачких експедиција у Монголију, западну и северну Кину и источни Тибет. Лично је предводио 3 експедиције.

Током Монголско-сичуанске експедиције 1907–1909. Козлов је открио остатке древног средњовековног града Хара-Хото, престонице древног Тангутског царства. Приликом археолошких ископавања откривени су остаци библиотеке са преко 6.000 свитака на тангутском језику, јединствени споменици будистичке књижевности.

Године 1910. у Лондону се сусрео са једним од водећих руских географа и анархиста Петром Кропоткином.

Последњу експедицију 1923–1926. требало је да оконча у Ласи на Тибету, али је услед политичких превирања између две земље одустао од првобитног циља и базирао се на изучавање Монголије, где се бавио археолошким истраживањима гробница хунске аристократије са краја I века пре нове ере и почетка I века.

Ван истраживачких експедиција живео је у једном малом селу код Новгорода и у Лењинграду. Преминуо је 26. септембра 1935. од последица срчаног удара у болници у Петерхофу у 71. години живота. Сахрањен је у Лењинграду, на Смоленском лутеранском гробљу. Био је ожењен чувеном совјетском орнитолошкињом Јелисаветом Владимировном.

Литература

• Петухов А. Ф. П. К. Козлов / Под ред. Э. М. Мурзаева. — М.: Географгиз, 1954. — 40 с. — (Замечательные географы и путешественники). — 75 000 экз.
• Овчинникова Т. Н. П. К. Козлов — исследователь Центральной Азии / Т. Н. Овчинникова; АН СССР.. — М.: Наука, 1964. — 200 с. — (Научно-популярная серия). — 12 500 экз. (обл.)
• Житомирский С. В. Исследователь Монголии и Тибета П. К. Козлов. — М.: Знание, 1989. — 192 с. — (Творцы науки и техники). — ISBN 978-5-07-000065-5 (обл.)
• Андреев А. И., Юсупова Т. И. История одного не совсем обычного путешествия: Монголо-Тибетская экспедиция П. К. Козлова 1923—1926 гг. // Вопросы истории естествознания и техники. 2002.№ 2. С. 51-74.
• Юсупова Т. И. П. К. Козлов — выдающийся исследователь Центральной Азии //Санкт-Петербург-Китай. Три века контактов. Санкт-Петербург, «Европейский дом», 2006. С. 154—168.
• Юсупова Т. И. Международное признание заслуг П. К. Козлова в изучении Центральной Азии // Известия РГО. 2013. № 4. С. 79 – 84.

Референце

1. П. К. Козлов. Биографический очерк Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2011) — Музей путешественника П. К. Козлова

Спољашње везе

• П. К. Козлов. Биографический очерк на сайте «Музей путешественника П. К. Козлова»
• Биография на сайте ХРОНОС
• галерија фотографија археолошког локалитета Хара-Хото
• Биографија П. К. Козлова
• Козлов Петр Кузьмич на сайте «Научное наследие России» Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2018)