После смрти Јоаникија, првог патријарха српског, цар Душан је у Серу сазвао сабор „српски и грчки“ који је 29. новембра 1354. године за другог српског патријарха изабрао игумана манастира Хиландара Саву. Патријарх Сава је себе назвао патријархом Срба и Грка.
У време патријарха Саве отпочео је рад на измирењу Српске и Цариградске патријаршије, али патријарх сав није доживео да види измирење. Умро је у недељу Антипасхе, 29. априла 1375. године. Сахрањен је у цркви Светог Димитрија у Пећи.
У биографији патријарха Саве осуђује се цар Стефан Душан и његово крунисање.