PROFILBARU.COM

Објава рата
Ратно законодавство
Ратне репарације
Демилитаризовано подручје

Конвенционално ратовање
Инвазија
Војни поход
Офанзива
Неконвенционално ратовање
Специјалне јединице
Саботажа
Ваздухопловно ратовање

Вид оружаних снага
Род (војска)
Регрутација
Војна обука
Официри
Подофицири

Офанзива (енгл. military offensive) је напад стратегијских размера,^[1]^[2] односно вид стратегијских дејстава, којима се, ангажовањем оружаних снага у целини или њихових главних делова, битно утиче на развој ситуације на одређеном ратишту, за дуже или краће време.^[3]^[4]

Офанзива се сматрала најистакнутијим средством за постизање победе, иако уз признавање дефанзивне фазе у некој фази извршења.^[5]^[6] Брзи водич за величину или обим офанзиве је да се узме у обзир број трупа укључених на страни која започиње офанзиву. Офанзиве се углавном спроводе као средство за обезбеђивање иницијативе у сукобу између противника. Оне се могу изводити на копну, на мору^[7] или у ваздуху.

Поморска офанзива, као што је јапански напад на Перл Харбор, може имати широке импликације на националне стратегије и захтевати значајну логистичку посвећеност да се униште непријатељске поморске способности. Такође се може користити за заустављање непријатељских бродова, као што је битка за Атлантик из Другог светског рата.^[8]^[9]^[10]^[11]^[12]^[13]

Ваздушна офанзива је операција која може описати било који број различитих типова операција, обично ограничених на одређене типове авиона. Офанзиве које се изводе употребом борбених авиона се претежно баве успостављањем ваздушне надмоћи у датом ваздушном простору, односно над датом територијом. Офанзива бомбардера је понекад позната и као офанзива стратешког бомбардовања и савезници су је у великој мери користили током Другог светског рата.^[14] Употреба копнених јуришних авиона за подршку копненим офанзивама може се рећи да је ваздушна офанзива, попут оне изведене у почетној фази операције Црвене армије Кутузов и операције Полководец Румјанцев, када су стотине авиона Ил-2 масовно коришћене за надвладавање копнених трупа Вермахта.

Карактеристике

Основни циљ офанзиве је разбијање и уништење што већих снага противника, овладавање одређеним објектима стратегијског значаја, паралисање економских и других потенцијала и извора, односно наметање своје воље противнику и сламање његовог отпора. Основна обележја офанзиве своде се на масивне почетне ударе, брзе и дубоке продоре, комбинована дејства различитих родова и видова, вешто коришћење снага у погледу времена, простора и примењених маневарских поступака, висок степен иницијативе, смелости и одлучности у дејствима. У склопу офанзиве могуће су и одбрамбене радње мањих или већих размера, као и борбена дејства најразличитијих врста: противнапади, противудари, привремени застоји, диверзије и демонстрације.^[3]

Театар офанзиве

Театар офанзиве може бити рат и доминантна карактеристика политике националне безбедности, или једна од неколико компоненти рата ако је држава укључена у неколико театара као што је било Уједињено Краљевство 1941. У општем театру, офанзиве захтевају преко 250.000 војника да бити посвећени борбеним операцијама, укључујући комбиновано планирање за различита наоружања и службе оружаних снага, као што су трупе противваздушне одбране интегрисане у општи план за копнене операције.^[15]

Стратешка офанзива

Стратешка офанзива је често кампања и укључује употребу преко 100.000 војника као део опште стратегије сукоба на датом театру. На пример, Операција Барбароса је била театар офанзиве састављена од три различите и међусобно повезане кампање у јужном, централном и северном делу територије СССР-а. Совјетске стратешке офанзивне операције током Другог светског рата често су укључивале координиране операције на више фронтова. Уз операције Вермахта на Источном фронту Другог светског рата, ово су биле највеће војне операције двадесетог века. Стратешке операције Црвене армије у Другом светском рату пружају списак великих совјетских операција.^[16]

Стратешка офанзива је агресивни израз ратног планирања и употребе стратешких снага у целини, комбинујући све расположиве ресурсе за постизање дефинисаних и коначних циљева који би суштински променили однос снага између зараћених страна.^[17] Међутим, планирање и извођење стратешких офанзива увек се заснива на теоријским разматрањима, јер је непрактично, неекономично и тешко сакрити пуна дејства операција великих размера.

Стратешка офанзива се састоји од истовремених, тандемских или фазних оперативних офанзива којима се настоји постићи конкретни оперативни циљеви који на крају доводе до постизања стратешког циља, обично потпуног пораза опозиције, али и уништавања значајних непријатељских снага или заузимања стратешких значајна територија, као што је Манџурска стратешка офанзивна операција.^[18]

Свака дата стратешка офанзива је дериват комбинације фактора као што су национална војна доктрина, прошло војно искуство и анализа друштвено-политичких, економских и војних околности.^[19]

Референце

^ ADRP 3-0: Unified Land Operations (PDF). Department of the Army. 16. 5. 2012. стр. 1—14. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2016. г. Приступљено 29. 9. 2014.
^ „Military Attack image”. Thoroughbred News. Архивирано из оригинала 24. 04. 2023. г. Приступљено 2013-09-25.
^ ^а ^б Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 286.
^ Combined Arms Breach (video). OEC G&V. c. 2015. „This visualization was developed for the Maneuver Center of Excellence and is closely based upon the National Training Center Breach and Assault exercise executed circa 1990. This visualization demonstrates viable TTPs as discussed in ATTP 3-90-4 for the conduct of the combined arms breach against a hypothetical enemy.”
^ p.220, Glantz
^ Department of the Army (мај 2012). Army Doctrine Reference Publication (ADRP) 5-0, The Operations Process (PDF). Washington, DC: Government Printing Office. стр. 2—4. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-04-30. г. Приступљено 2016-05-09.
^ Edward Wegener; Henning Wegener, The Soviet Naval Offensive: An Examination of the Strategic Role of Soviet Naval Forces in the East-West Conflict, Naval Institute Press, 1976
^ Bennett, William J (2007). America: The Last Best Hope, Volume 2: From a World at War to the Triumph of Freedom 1914–1989. United States: Nelson Current. ISBN 978-1-59555-057-6.
^ Buckley, John (1995). The RAF and Trade Defence, 1919–1945: Constant Endeavour. Ryburn. ISBN 978-1-85331-069-0.
^ Buckley, John (1998). Air Power in the Age of Total War. UCL Press. ISBN 978-1-85728-589-5.
^ Lawrence, A.T. (2009). Crucible Vietnam: Memoir of an Infantry Lieutenant. McFarland. ISBN 978-0-7864-4517-2.
^ „Chapter 5, Origins of the Insurgency in South Vietnam, 1954–1960”. The Pentagon Papers (Gravel Edition), Volume 1. Boston: Beacon Press. 1971. стр. 314—346. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2008 — преко International Relations Department, Mount Holyoke College. Пронађени су сувишни параметри: |at= и |pages= (помоћ)
^ The Paris Agreement on Vietnam: Twenty-five Years Later (Conference Transcript). Washington, DC: The Nixon Center. април 1998. Архивирано из оригинала 1. 9. 2019. г. Приступљено 5. 9. 2012 — преко International Relations Department, Mount Holyoke College.
^ Longmate, стр. 309–312
^ Isby, стр. 52
^ Feskov, V.I.; Kalashnikov, K.A.; Golikov, V.I. (2003). Красная Армия в победах и поражениях 1941–1945 гг. [The Red Army in the Victories and Defeats of 1941–1945] (PDF) (на језику: руски). Tomsk: Tomsk University Press. стр. 24—29. ISBN 5-7511-1624-0.
^ p.8, Glantz (1991)
^ page xvii, Glantz (2003)
^ p.8, Glantz (1991)

Литература

ADRP 3-0: Unified Land Operations (PDF). Department of the Army. 16. 5. 2012. стр. 1—14. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2016. г. Приступљено 29. 9. 2014.
Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод.
Glantz, David M.,. Soviet military operational art: in pursuit of deep battle. Frank Cass. , London, 1991 ISBN 0-7146-4077-8
Glantz, David M.,. The Soviet strategic offensive in Manchuria, 1945: August storm. Frank Cass. , London, 2003
Fulton, William B., Major General, (1985). VIETNAM STUDIES RIVERINE OPERATIONS 1966-1969. WASHINGTON, D. C.: DEPARTMENT OF THE ARMY, U.S. Government Printing Office.
Longmate, Norman. The Bombers. Hutchins & Co. , 1983. ISBN 0-09-151580-7.
Isby, David C.,. Weapons and tactics of the Soviet Army. Jane's Publishing Company Limited. , London, 1981
Armstrong, Richard N. (1984). Red Army Tank Commanders: The Armored Guards. Atglen, Penn.: Schiffer Military History. ISBN 0-88740-581-9. .
Glantz, David M. (1991). Soviet Military Operational Art: In Pursuit of Deep Battle. London: Frank Cass. ISBN 0-7146-3362-3. , ISBN 0-7146-4077-8.
Lind, William S. (1985). Maneuver Warfare Handbook. Westview Press. стр. 12. ISBN 9780813346298.
Hamilton, John (2010). Knights and Heroes, Fantasy and Folklore. ABDO Publishing Company. стр. 18. ISBN 9781617842856. Set 2.
DeVries, Kelly (1996). Infantry Warfare in the early Fourteenth Century. Rochester, NY: Boydell Press. стр. 18.
DeVries, Kelly; Smith, Robert Douglas (2012). Medieval Military Technology. Toronto: University of Toronto Press.
Haythornthwaite, Philip (2007). The Waterloo Armies: Men, organization and tactics (illustrated изд.). Pen and Sword. стр. 12. ISBN 9781844155996.
Weller, Jac (2010). Wellington at Waterloo (illustrated, reprint изд.). Frontline Books. стр. 166. ISBN 9781848325869.
Palmer, Peter J. (2009-05-31). „Cambrai 1917: The myth of the great tank battle”. WesternFrontAssociation.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.
„What is a Marine expeditionary unit?”. Home of the Thundering Third. United States Marine Corps. 2007. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г.
Stanton, Shelby (1999). The 1st Cav[elry] in Vietnam: Anatomy of a division. Novato: Presidio Press. стр. 111—132.
Schlight, John (2003). Help from Above: Air Force close air support of the Army 1946–1973. Washington, D.C.: Air Force History and Museums Program. стр. 299–352.
House, Jonathan M. (1984). „Toward Combined Arms Warfare: A survey of 20th-century tactics, doctrine, and organization” (PDF). University Press of the Pacific. US Army Command General Staff College.
Perry, Roland (2004). Monash: The Outsider Who Won a War. Sydney: Random House.
Blythe, Wilson C. Jr. "A History of Operational Art", Military Review (November-December 2018): https://www.armyupress.army.mil/Journals/Military-Review/English-Edition-Archives/November-December-2018/Blythe-Operational-Art/
Blythe, Wilson C. Jr. "III Corps During the Surge: A Study in Operational Art", Military Review (September-October 2017): https://www.armyupress.army.mil/Journals/Military-Review/English-Edition-Archives/September-October-2017/Blythe-III-Corps-during-the-Surge/
Bundel, C. M., Col. FA, "What Is Strategy?", in Infantry Journal, v. 34, United States Infantry Association, 1929
Glantz, D. M., Soviet Military Operational Art: In Pursuit of Deep Battle, Frank Cass, London, 1989
Jablonsky, David,. Roots of Strategy: 4 Military Classics. Stackpole Books. , 1999
National Research Council Staff,. Reducing the Logistics Burden for the Army After Next: Doing More With Less. Committee to Perform a Technology Assessment Focused on Logistics Support Requirements for Future Army Combat Systems. , National Research Council (U.S.), National Academies Press, 1999
Robinson, James R. (1997). „The Rommel Myth”. Military Review Journal. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2016. Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
Rogers, Clifford J. (2006). „Strategy, Operational Design, and Tactics”. Ур.: Bradford, James C. International Encyclopedia of Military History. New York: Routledge.
Simpkin, Richard E., Deep Battle: The Brainchild of Marshal Tuchachevskii, Brassey's Defence Publishers, London, 1987
Simpkin, Richard E., Race to the Swift: Thoughts on Twenty-First Century Warfare, Brassey's, 2000
Stone, John,. The Tank Debate: Armour and the Anglo-American Military Tradition. Routledge. , 2000
Whitman, J. E. A.,. How Wars Are Fought: The Principles of Strategy and Tactics. Oxford University Press. , 1941
Burgelman, James (2002). Strategy is Destiny (2002). ISBN 0684855542. : Strategy Is Destiny: How Strategy-Making Shapes a Company's Future
Freedman, Lawrence (2013). Strategy: A History. ISBN 0199325154. : Strategy: A History 1st Edition
Heuser, Beatrice (2010). The Evolution of Strategy. ISBN 052115524X. : The Evolution of Strategy: Thinking War from Antiquity to the Present
Kvint, Vladimir (2016). Strategy for the Global Market: Theory and Practical Applications. : Excerpt from Google Books
Freedman, Lawrence (2023). Strategy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932515-3.
Freedman, Lawrence (2013). Strategy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932515-3.
Simeone, Luca (3. 7. 2020). „Characterizing Strategic Design Processes in Relation to Definitions of Strategy from Military, Business and Management Studies” (PDF). The Design Journal. 23 (4): 515—534. S2CID 218922359. doi:10.1080/14606925.2020.1758472.
Mintzberg, Henry; Quinn, James Brian (1996). The Strategy Process: Concepts, Contexts, Cases. Prentice Hall. ISBN 978-0-132-340304.
Henry Mintzberg (мај 1978). „Patterns in Strategy Formation” (PDF). Management Science. 24 (9): 934—48. S2CID 154086210. doi:10.1287/mnsc.24.9.934. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 31. 8. 2012.
Henrik von Scheel and Prof Mark von Rosing. Importance of a Business Model (pp. 23–54). Applying real-world BPM in an SAP environment. ISBN 978-1-59229-877-8
Kvint, Vladimir (2009). The Global Emerging Market: Strategic Management and Economics. Routeledge. ISBN 9780203882917. „the global emerging market.”
Stacey, R. D. (1995). „The science of complexity – an alter-native perspective for strategic change processes”. Strategic Management Journal. 16 (6): 477—95. S2CID 16794111. doi:10.1002/smj.4250160606.
Terra, L. A. A.; Passador, J. L. (2016). „Symbiotic Dynamic: The Strategic Problem from the Perspective of Complexity”. Systems Research and Behavioral Science. 33 (2): 235—48. doi:10.1002/sres.2379.
Morin, E. (2005). Introduction à la pensée complexe. Paris: Éditionsdu Seuil.