Острва Хурија Мурија (арап.جزر خوريا موريا) су група од пет острва у Арабијском мору, 40 km удаљена од југоисточне обале Султаната Омана. Острва чине део покрајине Острва Шалим и Халанијат, а припадају губернији Зуфар.
Историја
У давној прошлости, острва су носила име Зенобији или Зенобијска острва (грч.Ζηνοβιου νησια; лат.Zenobii Insulae) или Доличе ( грч.Δολιχη). Острва се помињу код неколико раних писаца, укључујући Птолемеја (vi. 7. § 47), који их помиње као седам малих острва која леже у Хурија Мурија заливу (грч.Σαχαλιτης κολπος; лат.Sinus Sachalites), у близини улаза у „Персијски залив“ (највероватније мислећи на садашњи Аденски залив).[1]
Аденска колонија и њене територије, укључујући и острва Хурија Мурија.
Од 1854. године, хами (султан) Муската (касније Муската и Омана, а сада Омана) уступио је острва Британији и 1868. су она била прикључена Аденском насељу (ономе што је садашњи Јемен). Као британски посед до 1967. године, становници ових острва били су под управом британског гувернера у Адену до 1953. године, а затим британског Високог комесаријата до 1963. године, и на крају главног британског политичког аташеа у Персијском заливу (са седиштем у Бахреину). Дана 30. новембра 1967. године, Лорд Карадон, британски амбасадор у Уједињеним нацијама, најавио је да ће у складу са жељама локалног становништва, острва бити враћена под територију Муската и Омана, упркос критикама председника Кахтана Мухамеда ал-Шабија да би острва требало припојити Народној Републици Јужном Јемену.[2]
Ал Халанија (الحلانية) је највеће и једино насељено острво из групе Хурија Мурија острва. Налази се у самом центру групе, осам километара источно од Ал-Сауде, најближег острва, и другог по величини. Површина острва износи 56 квадратних километара. Једино насељено место се налази на равном западном делу острва, са популацијом у распону од 100 до 150 становника. Острву се може прићи бродом или авионом. Писта се налази у близини села. Становници се углавном баве риболовом. На основу истраживања Фондације за угрожене језике, становници ових острва говоре Џибали језик, познат још и као Шехри, који спада у савремене јужноарабљанске језике.
Острво је углавном пусто и неплодно, осим неких врста биљака и мало траве на источној страни. На централном делу острва издижу се гранитни врхови. Највиши врх достиже висину од 495 метара.
