Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 km сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Ријека Ступчаница се код центра града спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.
Историја
Насеље Олово настало је прије више од шест вијекова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди олова. Тако у 14. и 15. вијеку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мијењала се кроз протекле вијекове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком 16. вијека гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у 17. вијеку муслимани чине три четвртине становништва у граду. Претпоставља се, да је због плаховитих планинских ријека (Биостице, која тече из Кнежине, те Ступчанице која долази из Хан Пијеска) а које су у пролеће плаве околна поља, настало насеље Доње Олово и то тек у 20. вијеку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи — Олово — Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас чини основни привредни ресурс.
