Окаванго речна делта је велико речно и мочварно подручје у Боцвани, где протиче истоимена река Окаванго. Сва вода која стигне у подручје се нигде не празни, већ испари и заврши на равницама Окаванга. Сваке године око 11 кубних колиметара воде заврши на подручју Окаванга, на површини од 6000–15000 km², а део воде заврши у Нгами језеру.[1] Ова област некада је била део језера Макладикади, које је пресушило за време холоцена.[2] Национални парк Мореми налази се са источне стране, а ово подручје добило је име по једном од седам природних чуда Африке, званично 11. фебруара 2013. године у Аруши у Танзанији.[3] Окаванго речна делта је 22. јуна2014. године постала је 1000. подручје које је уписано на УнескоСветску баштину.[4][5]
Географија
Поплаве
Окаванго је често погођен сезонским поплавама. Ток реке Окаванго се повећава у периоду од јануара до фебруара у Анголи, а велике количине воде заврше на овом подручју. Високе температуре на подручју доводе до брзог испарења што резултира циклусом брзих падова и раста воде. Највеће поплаве су између јуна и августа, када се у делту улије три пута више количине воде него других месеци током године. Због реалтивно велике количине воде током читаве године, ово подручје привлачи многе дивље животиње и представља једну од највећих концентрација животиња у Африци.[6]
Проток воде
Сваке године у делту досте око 11 km³ воде, приближно 60% се троши транспирацијом, 36% испраравањем, 2% формира подземне воде, а осталих 2% илива се у језеро Нгами.
Клима
Богато земљиште овог подручја није резултат падавина, оаза се налази на сушном подручју. Просечне падавине су 450 мм годиишње, а највише их има између децембра и марта, када су честе олује. Од децембра до фебруара су топли и кишни месеци са дневним температурама до 40 °C, топле ноћи и ниво влажности која варира између 50 и 80%. Од марта до маја температура се крећу од 30 °C током дана и спусте се за неколико степени ноћу. Киша се брзо осуши, што доводи до сувих и хладнин зимских месеци од јуна до августа. Дневне температуре у ово доба су знатно ниже, а температура пада како иде ноћ и може бити само неколико степени изнад нуле.[7]
У речној делти Окаванго пописано је више од 400 врста птица укључујући врсте као што су Haliaeetus vocifer, сова рибарица, Balearica regulorum, Coracias caudatus, Scopus umbretta, јужноафрички ној и афрички свети ражањ.[12] Већина пописаних сисара нису стални становници речне делте, већ одлазе током лета у потрази за храном, а затим се врате зими. Од 2005. године ово подручје шити лава заједно са Националним парком Хванге.[13]
Речна делта Окаванго је дом за 71 врсту риба, укључујући Hydrocynus vittatus, тилапију и врсту Siluriformes. Величине риба се крећу од 1,4 м до 3,2 м колико може да порасте афрички сом и Enteromius haasianus. Исте рибље врсте настањују реку Замбези, што указује на историјску везу између ова два речна система.[14]
Најбројнија врста великих сисара на простору Окаванга је лечва, врста афричке антилопе, којих има више од 60.000. Она је нешто већа од импале. Храни се воденим биљкама, а само мушки примерци имају рогове.[15][16]
Папирус и трска највише су распрострањене на овом подрчју и чине већи део вегетације. Током поплава плутају изнад воде са коренима који су дубоко у води. Обале река имају висок ниво муља у комбинацији са песком.[17][18]
Претње по подручје
Намибијска власт представила је планове за изградњу хидроелктране у регији Замбези, а тај потез би угрозио реку Окаванго и подручја кроз која она протиче. Док заговорници тврде да би ефекат био минималан, еколози тврде да би овај пројекат могао да уништви већи део биљно и животињског свега у Окаванго речној делти.[19][20][21]
^L.F. Kortenhorst et al., 1986. Development of flood-recession cropping in the molapo's of the Okavango Delta, Botswana. Published in Annual Report (1986). стр. 8. – 19
International Institute for Land Reclamation and Improvement Wageningen, The Netherlands (public domain). On line: [1]