Приступање Црне Горе Северноатлантском савезу, односно НАТО, обављено је 5. јуна 2017. године[1] У децембру 2009. године Црној Гори је одобрен Акциони план за чланство, последњи корак у пријави за чланство у организацији.[2] Алијанса је послала званични позив 2. децембра 2015.[3] са приступним преговорима који су закључени потписивањем Протокола о приступању од стране министара спољних послова 19. маја 2016.[4] Црна Гора је званично ушла у НАТО 5. јуна 2017.
Позадина
Државна заједница Србија и Црна Гора пријавила се за НАТО -ов програм Партнерство за мир (ПзМ) јуна 2003.[5][6]Црна Гора је прогласила независност 3. јуна 2006. године и убрзо након тога отворила сталну мисију при НАТО-у у Бриселу.[7] Нова земља се касније придружила Партнерству за мир на самиту у Риги 2006. године. У новембру 2007. Црна Гора је потписала транзитни споразум са НАТО-ом, омогућавајући трупама алијансе да се крећу широм земље.[8] Црна Гора је тада потписала споразум са Сједињеним Државама, којим ће Црна Гора уништити своје застарело наоружање као предуслов за чланство у НАТО-у.[9] Министар одбране Црне Горе Боро Вучинић је крајем 2007. године рекао да ће Црна Гора интензивирати приступ алијанси након самита у Букурешту 2008. године.[10] Црна Гора је ушла у Интензивирани дијалог са НАТО у априлу 2008. године, а усвојила је Индивидуални акциони план партнерства у јуну 2008. [11] Позвана је да се придружи Јадранској повељи земаља кандидата за НАТО 25. септембра 2008. [12][13] Земља је потом аплицирала за Акциони план за чланство 5. новембра 2008. уз подршку премијера Мила Ђукановића, [14] који је одобрен у децембру 2009. [15] Црна Гора је такође започела пуноправно чланство са Јадранском повељом кандидата за НАТО у мају 2009. [16][17]
Црна Гора је почела да доприноси својим националним оружаним снагама страним војним операцијама НАТО-а. [18] Земља је 2010. године у Авганистан распоредила 40 војника, трочлани војномедицински тим и два официра под немачком командом. Црногорске мировне снаге су такође распоређене у Либерију и Сомалију.[19]
Црна Гора је добила подршку за своју кандидатуру за чланство од неколико земаља НАТО-а, укључујући Румунију, Турску, Немачку и Сједињене Државе. [20][21][22][23][24]
У децембру 2013. Дневне новине су објавиле да је НАТО одлучио да се Црна Гора придружи НАТО-у у исто време када и Македонија, на чије чланство је Грчка ставила вето због спора око имена Македоније, што чини приступање мало вероватним 2014. [25]
Црногорски премијер Мило Ђукановић је у марту 2014. године изразио жељу да Црна Гора уђе у НАТО, [26] а у мају 2014. изразио наду да ће позив за чланство у организацији бити подржан на самиту НАТО- а у септембру 2014. године.
29. маја 2014. године, словеначки (Карел Ерјавец и Роман Јакич) и хрватски (Весна Пусић и Анте Котромановић) министри спољних послова и одбране упутили су писмо генералном секретару НАТО-а, наглашавајући важност позивања Црне Горе у НАТО. Словеначки министар одбране је навео и да очекује да Црна Гора добије позивницу за НАТО током Самита НАТО 2014. године у Велсу.[27] Међутим, касније те године НАТО је најавио да те године неће нудити чланство ниједној новој земљи у организацији. Аналитичари су то потврдили као знак да чланице НАТО-а постају скептичне у погледу даљег ширења на Исток након руске анексије Крима, због забринутости око руске одмазде на нове безбедносне гаранције земљама тако близу њених граница.[28]
У јуну 2014. тадашњи генерални секретар НАТО- а Андерс Фог Расмусен је сугерисао да ће НАТО отворити „интензивиране разговоре” са циљем да позове Црну Гору да се придружи алијанси до краја 2015,[29] али да Црна Гора неће добити позив за придруживање септембра на самиту НАТО-а. Даља процена напретка Црне Горе се очекивала до краја 2015. године. [30]
Министарка одбране Милица Пејановић-Ђуришић је у децембру 2015. године посетила Словенију како би разговарала о позиву Црне Горе за чланство у НАТО. [31]
Савез је издао званичан позив 2. децембра 2015.[3][32] Завршни преговори о приступању почели су у фебруару 2016. [33] и завршени у мају, омогућавајући Црној Гори да преузме статус „посматрача“ до ратификације од стране влада осталих чланица, као и од стране црногорског парламента.[34]
Проруске опозиционе странке тврдиле су да би референдум о чланству у НАТО-у требало да се одржи истовремено са парламентарним изборима у октобру 2016. године, иако је влада сугерисала да су избори де факто плебисцит по том питању. [35] Про-НАТО странке напредовале су у изборном резултату.
Сенат Сједињених Држава је 28. марта 2017. гласао о Резолуцији о ратификацији (Резолуција о саветима и сагласности за ратификацију (Док. Уговора 114-12)) [36]ПредседникДоналд Трамп потписао је председнички меморандум 11. априла 2017. [37] Ратификација од стране сваке државе чланице завршена је ратификацијом Шпаније 10. маја. Скупштина Црне Горе је 28. априла 2017. ратификовала споразум о приступању. [38] Црна Гора је званично ушла у НАТО као држава чланица 5. јуна 2017.[39]
Реакција руске владе на настојања Црне Горе за улазак у НАТО била је све непријатељскија [40] која је кулминирала покушајем извођења државног удара 16. октобра 2016. године, на дан парламентарних избора који би наводно укључивао и атентат на црногорског премијера Мила Ђукановића, према изјавама црногорских званичника.[41][42] У заверу државног удара учествовали су руски држављани, укључујући руског војног обавештајца који је претходно протеран из Пољске. [43][44][45] Тензије између земаља су се након тога наставиле несметано. [46]
Према владиној анкети из марта 2014. године, 46 одсто становништва Црне Горе подржава чланство у НАТО, док се 42 одсто противи. [47] Истраживање Центра за демократију и људска права из јула 2015. године, који добија финансијску подршку од НАТО-а, показало је да 36,6 одсто подржава чланство, а 37,3 одсто против, уз оштре поделе између етничких група: 71,2 одсто црногорских Албанаца и 68 одсто црногорских Бошњаци подржавају чланство, док само 11,3 одсто црногорских Срба подржава.[48]
Политичко гледиште
Владајућа Демократска партија социјалиста Црне Горе и Социјалдемократска партија Црне Горе имају снажну жељу да Црна Гора постане чланица НАТО-а. Почетком 2009. године покренули су двогодишњу кампању са циљем промоције приступања НАТО-у, коју води медијска агенција МАПА под редитељком Радмилом Војводић . [49] Владајућа коалиција премијера Мила Ђукановића тврди да Црна Гора не може себи приуштити да остане неутрална и идентификује НАТО и ЕУ као заједнички процес евроатлантских интеграција. [50] Према демографској анализи анкета, грађани просрпске или проруске политичке оријентације, православни конзервативци, жене и недовољно образовани су главне групе које не подржавају чланство у НАТО-у. Кампања је била донекле успешна, али је добила критике од Нансен дијалог центра због значајних финансијских улагања у пристрасну и пропагандистичку кампању током рецесије. [51] Као директан одговор, оснивање Serb National List [sr] група покренула "Не НАТО!" кампање, у много мањем обиму. [52]
Сећање на НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије 1999. године и цивилне жртве које су резултирале чине кључни део противљења чланству у НАТО-у у Црној Гори.
Водећа опозициона политичка партија, Социјалистичка народна партија Црне Горе, остала је двосмислена по питању чланства у НАТО-у. Иако снажно подржавају европске интеграције, они сматрају да су интеграције у ЕУ и НАТО потпуно одвојени путеви и подржавају одржавање референдума. СНП ЦГ је углавном избегавала да да директан одговор, али се индиректно противи чланству у НАТО.[тражи се извор]Нова српска демократија је отворени противник чланства у НАТО-у, подржава референдум и уверена је да ће бити негативног исхода. [53]Покрет за промене је потпуно неутралан и подржава одржавање референдума и признавање његовог резултата. [54] Према анкети Стратеџик маркетинга на питање да ли заказати референдум, 72 одсто испитаника подржава његово одржавање. Анкета ЦАТИ-ја од 11. до 15. децембра 2009. о питању њеног резултата дала је следеће: 44% би гласало против, 40% би гласало за, док је 8% несигурно. Према анкети објављеној у октобру 2009. године, 31,2% становништва Црне Горе подржава чланство у НАТО, док се 44% противи томе. [55] Анкета Ипсоса у марту 2014. показала је да 46% подржава чланство у односу на 42% који су били против. [56] Анкета из децембра 2015. показала је подршку 47%, опозицију 39%, док је преосталих 14% неодлучно. [57]
Опозиционе странке, укључујући Социјалистичку народну партију Црне Горе, тврдиле су да чланство треба да буде одобрено на националном референдуму. [57] Политичка криза уследила је након најаве владе о намери да се придружи НАТО-у; У Подгорици су средином октобра 2015. одржани велики протести, подржани од стране просрпских партија, који су кулминирали нередима у главном граду 24. октобра. Ђукановић је оптужио Србију и Русију да подршку протестима. [58]
Раскол у владајућој коалицији уследио је у јануару 2016.
Чланство у НАТО је било питање дебате током парламентарних избора у октобру 2016 . Демократска партија социјалиста, која је управљала Црном Гором од 1991. године и која подржава чланство, победила је на изборима са 41 одсто гласова.
Црна Гора је постала 29. чланица НАТО- а 5. јуна 2017. године када је депоновала свој инструмент приступања Северноатлантском споразуму код америчког Стејт департмента у Вашингтону. Дана 7. јуна 2017. године, у седишту НАТО-а на специјалној свечаности подигнута је застава Црне Горе. поводом уласка земље у НАТО. Церемоније подизања заставе такође су истовремено одржане у Савезничкој команди за операције у Монсу и Савезничкој команди за трансформацију у Норфолку у Вирџинији . [60]
^„Montenegro – Overview”. United States European Command EUCOM. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
