Нови завет је хришћански назив за збирку списа које хришћани сматрају светим.[note 1] То јe нови савез Исуса кога хришћани сматрају Христом са људима. Хришћани верују да су збивања и загонетке Старог завета добили у њему своју одгонетку и пуноћу.[1] У светом писму Новог завета јеванђелисти су описали догађаје од рођења Исуса Христа, па све до његовог васкрсења из мртвих и вазнесења. Описан је и силазак Светог духа на прве Христове ученике, апостоле и њихово проповедање његовог имена и науке. У њима је указано и на све оно што ће се догодити до другог доласка Христовог и страшног суда. Књиге Новог завета се састоје из четири јеванђеља (гр. евангелион - добра вест или блага вест), неколицине апостолских писама и других дела. Нови завет је на српски превео Вук Стефановић Караџић 1819. године и објавио га 1847. године у Бечу, под насловом Нови завјет Господа нашега Исуса Христа.[2]
Нови завет се састоји од 27 књига, које су написали различити аутори у различито време. Међу њима се налазе јеванђеља, дела, посланице или писма, и откровење (пророчанска објава). Најстарији списи Новог завета су Павлове посланице, од којих је Прва посланица Солуњанима, написана око 50. године, најстарији сачувани хришћански спис.[3] Најстарије од четири еванђеља је Марково еванђеље, настало око 68-70 године. Дела апостолска говоре о животу прве Цркве, а написао их је исти аутор који је написао и Лукино јеванђеље, те ове две књиге изворно представљају два дела једног истог дела.
Дела апостолска описују силазак Светог Духа на апостоле. Тиме је започео њихов рад на ширењу Науке Христове, чињење чуда у име Христа, и организовање цркве, али и њихов прогон, од стране Христових непријатеља, као и страдање. У делима апостолским се, такође, описује и живот првих хришћана и хришћанских општина. Апостолске посланице представљају објашњење основних порука садржаних у Еванђељима. Апокалипса говори о борби цркве против свих звери света и пакла, и о крајњем тријумфу Христа над тим зверским силама таме.
Расправе о канону трајале су вековима. Прва два века хришћанства Библија није била канонизована и многи апокрифни списи су кружили хришћанским светом. Маркион је средином 2. века први кодификовао канон Новог завета који се састојао од Павлових посланица и Лукиног еванђеља.[5][6] Неки научници сматрају да је он први увео у употребу појам Завет (лат. Testamentum).[7] Иако Црква није прихватила Маркионов канон, ипак је утицао на њу да јасно формулише сопствени библијски канон.[8][9]
Амерички научник Барт Ехрман који се бави проучавањем случајних и намерних измена у новозаветним рукописима током вишевековног преписивања, изражава знатан критицизам:
Ми не само да немамо оригинале, него немамо ни прве преписе оригинала. А немамо чак ни преписе преписа оригинала, па ни преписе преписа преписа оригинала. Ми само имамо преписе који су начињени много касније, у највећем броју случајева много векова касније. А сви ти преписи се међусобно разликују на више хиљада места.[3]
Ехрман закључује да има више разлика међу постојећим рукописима него што има речи у Новом завету.[3]
Текстолози су са релативном поузданошћу лоцирали неколико места у преживелим библијским рукописима која не представљају изворни текст Новог завета. Неки од таквих одломака из еванђеља, за које се данас прилично поуздано зна да нису изворно припадали Новом завету, постали су делови Библије популарни код хришћана вековима.[3]
Такође, оспорено је традиционално приписивање ауторства неким библијским списима. Критички проучаваоци користе израз псеудо-Павлова писма за посланице којима аутор није био апостол Павле, у које убрајају Тимотију I и II, Колошанима, Ефежанима и Титу.[11]
Критике
Немачки филозоф Фридрих Ниче у својој књизи Антихрист оштро критикује читав садржај Новог завета:
У Новом завету постоје само рђави инстинкти, храбрости нема, па ни за те рђаве инстинкте. Све је кукавичлук, затварање очију и самообмана. Након читања Новог завета свака књига изгледа чиста.[12]
^Ferguson, Everett. "Factors leading to the Selection and Closure of the New Testament Canon," in The Canon Debate. eds. L. M. McDonald & J. A. Sanders (Hendrickson, 2002) pp. 308.
von Campenhausen, Hans (1972). The Formation of the Christian Bible. Fortress Press., English translation. Philadelphia:.
Clark, Gordon (1990). "Logical Criticisms of Textual Criticism", The Trinity Foundation: Jefferson, Maryland
Conzelmann, Hans; Lindemann, Andreas (1999). Interpreting the New Testament: An Introduction to the Principles and Methods of New Testament Exegesis.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), English translation. Peabody, Massachusetts: Hendrickson.
Koester, Helmut (1995 and 2000). Introduction to the New Testament, 2nd edition, 2 volumes. Berlin: Walter de Gruyter.
Kümmel, Werner Georg (1996). Introduction to the New Testament. Abingdon Press., revised and enlarged English translation. Nashville:.
Mack, Burton L. (1995). Who Wrote the New Testament?. San Francisco: HarperSanFrancisco.
Neill, Stephen; Wright, Tom (1988). The Interpretation of the New Testament, 1861–1986. Oxford University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), new edition. Oxford:.
New Testament Gateway Annotated guide to academic New Testament Web resources including not only other Web sites, but articles and course materials
Jewish Studies for ChristiansАрхивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2019) An Online Study Group exploring the Jewish setting of the early Jesus movement. (An Israeli blog led by Dr. Eliyahu Lizorkin-Eyzenberg).
New Testament Reading RoomАрхивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2019): Extensive on-line New Testament resources (including reference works, commentaries, translations, atlases, language tools, and works on New Testament theology), Tyndale Seminary
Christianity.com Bible Study ToolsАрхивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2008) For-profit, conservative religious site with links to translations, as well as to mostly out-dated and non-critical commentaries, concordances, and other reference works
Dating the New Testament A compilation of the dates ascribed by various scholars to the composition of the New Testament documents, accompanied by an odd statistical average of the dates