Почео је да наступа у групи која је радила инструменталне обраде "Шедовса" у Канади 1960, пре него што се преселио у Калифорнију1966, где је постао суоснивач бенда Buffalo Springfield, заједно са Стивеном Стилсом и Ричи Фурајом, а касније се придружио "Кросби, Стилс и Неш" 1969, свој први албум објавио је 1968. и од тада је изградио успешну и хваљену соло каријеру, која обухвата више од 45 година и 35 студијских албума, уз константана и бескомпромисна истраживања музичких стилова.[4] Сајт Рокенрол куће славних описује Јанга као "једног од највећих рокенрол текстописаца и извођача".[5] Нил Јанг је примљен у Рокенрол кућу славних два пута, прво као солиста 1995, а други пут као члан групе Buffalo Springfield1997.[6]
Јангова музика се одликује својим препознатљивим звуком гитаре, јако личним текстом[7][8][9] и препознатљивим алтом или високим тенором.[10][11] Иако себе прати на неколико различитих инструмената, укључујући клавир и усну хармонику, његово идиосинкратично свирање електричне и акустичне гитаре дефинишу препознатљива стања тешког и мелодичног звука.
Иако је Јанг експериментисао са различитим музичким стиловима ток своје разноврсне каријере, укључујући и електронску музику, већина његових најпознатијих дела је акустични фолк рок и кантри рок или електрични, појачан хард рок (најчешће у сарадњи са бендом "Крејзи Хорс"). Музички стилови попут алтернативног рока и гранџа су такође усвојили елементе од Јанга. Његов утицај је до тога да га неки називају "Кум гранџа".[12]
Јанг је режирао (или ко-режирао) велики број филмова у којима је користио псеудоним Бернард Шакеј, укључујући Journey Through the Past (1973), Rust Never Sleeps (1979), Human Highway (1982), Greendale (2003) и CSNY/Déjà Vu (2008). Он је такође допринео са музиком на филмовима, укључујући Philadelphia (1993) и Dead Man (1995).
Нил Јанг, Фиренца, 2008.
Јанг је еколог[13] и заговорник добробити малих фармера, са којима је 1985. заједнички направио добротворни концерт за помоћ пољопривреди (Farm Aid). Он тренутно ради на документарцу о електричној технологији аутомобила, радног назива LincVolt. Пројекат обухвата његов 1959. Линколн Континентал преобраћен у хибридну технологију која штити животну средину.[14][15] Јанг је 1986. помогао у оснивању "Бриџ школе",[16] образовне организације за децу са тешким вербалним и физичким инвалидитетом, а помаже је годишњим "Бриџ школа" добротворним концертом, заједно са својом бившом женом Пеги Јанг (девојачко Мортон). Јанг има троје деце: синове Зека (рођен током његове везе са глумицом Кери Сноџрес) и Бен, коме је дијагностикована церебрална парализа, и ћерку Амбер Џејн која, као и Јанг, има епилепсију. Јанг живи на ранчу близу Ла Хонде, Калифорнија.[17] Иако је живео у северној Калифорнији још од 1970-их и пева често о америчким темама и темама о својој родној земљи, он је задржао канадско држављанство.[18] Јанг је награђен Орденом Манитоба, 14. јула2006.[19], и 30. децембра2009, постао је официр Канадског ордена.[20]
^"Young is a most distinctive guitarist and singer, using ghostly shards of feedback to taint his ringing guitar chords." „Neil Young's Passionate Guitar Playing Sparks Rock Arena”. Los Angeles Daily News. 14. 09. 1993.|access-date= захтева |url= (помоћ)
^"It's Young's distinctive, chunky rhythm guitar sound which defines the songs here [on Living with War]." Brinn, David (30. 05. 2006). „Disc Reviews”. Jerusalem Post. Приступљено 28. 07. 2009.
^"30 years on, Neil Young remains one of the most distinctive voices of his, or any other, generation." Surkamp, David (15. 09. 1992). „Internal Fire From Neil Young Lights The Stage”. St. Louis Post-Dispatch. стр. 4D.|access-date= захтева |url= (помоћ)
