Био је у браку са певачицом Аном Кокић са којом има две кћерке. Ожењен је пецачицом Милицом Ристић са којом има сина.[2]
Отпочео је каријеру у ВК Војводина, након две сезоне у А тиму прешао је 2000.године у ВК Партизан и остао у Београду девет година.За то време пет пута је био шампион Србије и освајач Купа, два трофеја освојио је у Еуроинтер лиги и један у Евролиги.
По одласку из Партизана, годину дана је провео у Грчкој у Хиосу, а онда се вратио у Београд као члан ВК Црвена звезда. У тиму који је предводио Дејан Савић освајао је и Првенство и Куп Србије два пута, а на европској сцени окитио се златом у Евролиги и Суперкупу Европе. Из Београда поново одлази у Грчку, овог пута у Олимпијакос где је и дочекао казну ФИНА о суспензији од две године због позитивног теста на кокаин. По истеку казне, вратио се ватерполу и заиграо за Орадеу.[3] Био је члан ВК Динамо из Москве.[4] са којим је освојио и Првенство и Куп Русије.[5] У сезони 2019/20. је поново био члан Црвене звезде.[6]
На факултету за спорт дипломирао 2019. и стекао звање дипломираног тренера.[7]
2016. покренуо је Камп водених спортова у Панчеву који се кроз три протекле сезоне одржао у неколико градова Србије,[8][9] а представљен је и у Бања Луци[10]
Од 2018. покренуо је ватерполо клуб Вајнд спорт са истоименом компанијом у Панчеву.[11] Као тренер клуба именован је прослављени ватерполиста Игор Милановић.[12]
У мају 2015. откривено је да је Рађен био позитиван на кокаин после утакмице између Шпаније и Србије у Мадриду у Светској лиги.[14] Убрзо након тога ФИНА га је суспендовала.[15]
Након жалбе Суду за арбитражу у Лозани, казна му је смањена и дозвољено му је да се врати ватерполу од 17. фебруара 2017. године.[16]
Репрезентација
Први трофеј у националном тиму му је злато са Медитеранских игара 2005, али од 2008. је ушао у тим који су предводили Дејан Удовичић, а затим Савић. У базену је правдао улогу бека – снажног и способног играча и у нападу, али са главним задатком у одбрани. Са Миланом Алексићем и Вањом Удовичићем чинио је јаку бековску линију Србије годинама.
Европско првенство
Европско првенство 2008. у Малаги које је Србија завршила са сребреном медаљом било је прво у низу великих такмичења за Николу Рађена. Уследио је Загреб 2010. на којем је Рађен у утакмици за треће место са две параболе помогао свом тиму да стекне резултатску и психолошку предност и дође до бронзане медаље. Одично је играо и у Ајндховену 2012, али и Будимпешти 2014. које му је уједно било и последње такмичење, јер се након суспензије није нашао на списку за национални тим.
Светско првенство
Три пута је био учесник Светског првенства. Био је један од актера освајања првог светског наслова за Србију, у Риму 2009. Две године касније играо је у Шангају где је Србија у финалу поражена од Италије. Последњи пут на светској смотри ватерпола учествовао је 2013. у Барселони на такмичењу које је Србија завршила као седма.
Олимпијске игре
На Олимпијским играма два пута је играо. У Пекингу 2008. и Лондону 2012. Са оба такмичења носи бронзане медаље.
Остала такмичења
Шест пута је био шампион на завршном турниру Светске лигеу периоду од 2008. до 2014. године. У 2010, поред злата у Светској лиги и бронзе са Европског првенства, освојио је и злато у Светском купу. Са јуниорском репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио је Европско првенство 2004. на Малти, као и злато на Медитеранским играма у Алмерији и Универзијади у Измиру. Шампион Медитеранских игара био је и 2009, са тимом Србије.
