Национални парк Бикин

За друге употребе, погледајте Бикин (вишезначна одредница).

Национални парк Бикин
IUCN категорија II (национални парк)
Национални парк Бикин
Мјесто	Приморска Покрајина  Русија
Најближи град	Хабаровск
Координате	46° 37′ 59″ N 136° 34′ 59″ E
Површина	11,600 km²
Основано	3. новембар 2015. године
Управљачко тијело	Федерално—државна институција Бикин

Национални парк Бикин (рус. Национальный парк Бикин) је један од националних паркова Русије и посебно заштићено природно подручје у Пожарском рејону у Приморској Покрајини на Руском далеком истоку. Парк је формиран 3. новембра 2015. године декретом Владе Руске Федерације у оквиру програма заштите и ширења критично угрожене врсте амурског тигра.^[1] Парк обухвата територију државног резервата природе Верхебикински, који је од регионалног значаја и део територије Бикинскаја.^[2]. Ово је један од најмлађих националних паркова Русије, а његова укупна површина износи 11,600 km².^[3][4] Територија парка стационирана је на западном делу планинског масива Сихоте Алињ. Надморска висина у парку варира од локације, па је тако најнижа на 200 м у долини реке Бикин, а највиша на 1932 метара, на Анику, највишој тачки Приморске Покрајине.

Циљеви и задаци

Парк је формиран да би се у њему решили следећи проблеми^[4]:

• Очување јединствених природних локација
• Очување историјских и културних локација, зашитита станишта и традиционалног начина живота аутохтоних народа (Удегејци и Нанајци)
• Еколошко образовање становништва и стварање услова за регулирани туризам и рекреацију
• Државно надгледање земље у циљу заштите и очувања подручја

Флора и фауна

Врх Анит, највиша тачка Приморске Покрајине

Река Бикин у оквиру парка

Територија националног парка је једно од последњих природних станишта амурског тигра, где живи 10% светске популације ове врсте.

У парку је пописана 51 врста сисара као што су лос, дивља свиња, срна, риђа лисица, тигар, мрки и хималајски мрки медвед, самур, визон, бизамски пацов и многе друге. На подручју националног парка настањене су 194 врсте птица, а најмање 9 њих забележено је у Црвеној књизи Русије, као што су црна рода, Mergus squamatus, Bubo blakistoni и друге. У парку је пописано и 10 врста гмизаваца, 7 врста водоземаца и 26 врста риба.^[5]

Вегетацију представљају лишћарске листопадне шуме и широколисне шуме кедара, a због ове распрострањености у шумским деловима националног парка настањен је велики број врста сисара. Шуме око реке Бикин су пример мешане вегетације на северу и југу парка. На северном подручју расту биљке као што су кедар, бреза, јасен, орах и друге, док ја југу расте женшен, Eleutherococcus, Rhododendron dauricum, киви и аралија.^[5]

Клима

На подручју националног парка преовлађује умереноконтинентална клима, са великим разликама у температури, са топлим и влажним летима, а хладним зимама.^[6]

Становништво

На простору Националног парка Бикин и у његовој околини насељени су тунгуско-манџурски народи Удегејци и Нанајци. До краја 19. века, Удегејци нису били квалификовани као народ, они и Нани сматрани су једним народом.^[7].

Материјална и духовна култура бикинских Удегејаца и Нанајаца има много тога заједничког, јер су дуги низ година настањени на овом подручју. Древно становништво које настањује Приморску Покрајину од давних времена бави се ловом, риболовом, сакупљањем плодова и многим традиционалним занатима овог подручја.

На простору Националног парка Бикин налазе се природне и историјске знаменитости које бикински Удегејци и други мали народи Приморске Покрајине изузетно поштују, а то су древна насеља, стари млинови и многи други објекти који су саставни део културе и историје народа ових простора. За Удегејце, амурски тигар је света животиња.^[8].

Управљање парком

Заједно са заштитом природе и еко-туризмом, инфраструктура парка се развија на начин који је осмишљен да заштити начин живота Удегејаца и Нанајаца. Процењено је да 600 аутохтоних становника овог краја живи традиционалним животним стилом и бави се рибарством, ловом и скуљањем пињола. Током зонирања парка за различите начине коришћења (очување, научна истраживања, еко-туризам и др.), Влада Руске Федерације се обавезала да ће 68% земљишта остати на располагању за традиционалну употребу народа који овде живе.^[9][10]

Референце

1. „Фонд по охране амурских тигров создан в РФ по инициативе Путина”. Приступљено 14. 9. 2016. 
2. Программа «Амурский тигр»
3. „АНО «Центр по изучению и сохранению популяции амурского тигра»”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2021. г. Приступљено 13. 04. 2018. 
4. Национальный парк Бикин
5. „Национальный парк «Бикин»”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г. Приступљено 13. 04. 2018. 
6. „Climate Data, Khabarovsk”. climate-data.org. 
7. „Национальный парк «Бикин»”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2018. г. Приступљено 13. 04. 2018. 
8. ЭТНИЧЕСКИЕ ПРЕДСТАВЛЕНИЯ ТУНГУСО -МАНЬЧЖУРОВ О ПРИРОДЕ И ОБЩЕСТВЕ
9. „November 10 - Bikin National Park”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016. 
10. „Directive Creating Bikin National Park”. Ministry of Natural Resources of the Russian Federation. Приступљено 10. 1. 2016. 

Спољашње везе

• Национални парк Бикин на сајту amur-tiger.ru Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2021)