Натали Тозија (фр.Nathalie Tauziat; рођена 17. октобра1967) је бивша професионална францускатенисерка, пореклом из Централноафричке Републике. Највиша позиција на ВТА листи јој је треће место, које је достигла и у појединачној и у конкуренцији парова, а највећи успех у каријери постигла је стигавши до финала Вимблдона 1998. године.[1]
Приватни живот
Натали Тозија рођена је 17. октобра1967. у Бангију, Централноафричка Република, а са породицом — оцем Бернаром, мајком Режином и братом Ериком — 1976. се сели у Сен Тропе, Француска.[1] Први тренер био јој је француски спортски новинар Франсоа Д'О, а од 13. године, па до краја каријере, тренирао ју је Режи де Камаре.[1] Тозија воли музику певачице Витни Хјустон, хоби јој је голф, а ватрени је навијач фудбалског клуба Бордо.[1] 1994. године је отворила сопствену школу тениса у Капбретону, Француска.[1] Године 2001. објавила је књигу Les Dessous du tennis féminin, у којој је писала о животу професионалне тенисерке.[2]
Од 2003. године Тозија ради као тренер француске тенисерке Марион Бартоли. Њен близак рођак је бивши француски фудбалерДидије Дешан.[2] 16. јула 2005. удала се за свог дугогодишњег партнера Рамона Палорену, а исте године су добили и кћерку.
Каријера
Натали Тозија је почела професионално да се бави тенисом 1984. године. Повукла се 2003, након Отвореног првенства Француске, а током 2002. и 2003. године играла је само у конкуренцији парова. Највиша позиција у и синглу и у дублу јој је треће место. Тренер јој јер био Режи де Камаре[1]; гајила је сервис—волеј стил игре. Свој први турнир освојила је у Бајону 1990. године.
На Вимблдону 1998. године, Тозија је достигла своје једино гренд слем финале у појединачној конкуренцији, из 42. покушаја. Победила ју је Јана Новотна са 6—4, 7—6(2). Тозија је тако постала прва француска тенисерка која је стигла до финала Вимблдона још од Сизан Ланглан 1925; такође је завршила 1998. годину као прва француска тенисерка која је зарадила преко милион долара зараде. Тозија је своје највеће успехе постигла релативно касно, ушавши међу десет најбољих тенисерки на ВТА листи тек када је имала тридесет година. Тада је постала тек трећа Францускиња која се нашла у топ 10, након Франсоаз Дир и Мери Пирс. 7. фебруара 1999. Француска је по први пут имала три тенисерке међу десет најбољих — Тозија је била шеста, Мери Пирс је била пета, а Сандрин Тести девета. Овај успех поновљен је између 15. новембра 1999. и 9. јануара 2000, када су Тозија, Жили Алар-Декижи, Амели Моресмо и Пирс све биле рангиране међу десет најбољих тенисерки на свету.
Тозија је постала трећа најстарија тенисерка која је освојила турнир прве категорије, победивши Барбару Шет у финалу Купа Кремља 1999. Тада је имала тридесет и две године. 8. маја 2000. постала је трећа тенисерка света, и најстарија тенисерка која је достигла топ 3, са тридесет и шест година и шест месеци. Тозија је у каријери победила у 112 мечева на трави, подлози која јој је дефинитивно најбоље лежала — испред ње се налазе само Мартина Навратилова са 309 победа, Крис Еверт са 207, Пем Шрајвер са 188 и Хелена Сукова са 125.
Након што се повукла након Ролан Гароса 2003, Тозија је постала тренер француске тенисерке Марион Бартоли и посветила се вођењу сопствене школе тениса у Капбретону.[2]
_(Tauziat).jpg)
