У математици, мјерљиви простор или Борелов простор [1] је основни објект у теорији мјера. Састоји се од скупа и σ-алгебре на овом скупу и даје информације о скуповима који ће се мјерити.
Дефиниција
Размотримо неиспразни скуп и σ-алгебру на . Тада се торка назива мјерљивим простором.[2]
Имајте на уму да за разлику од простора за мјерење, није потребна никаква мјера за мјерљиви простор.
Примјер
Погледајте скуп
Једна могућа σ-алгебра би била
Тада је мјерљиви простор. Друга могућа σ-алгебра била био партитивни скуп на :
Са овим, други мјерљиви простор на скупу је дат са .
Обични мјерљиви простори
Ако је коначан или пребројив бесконачан, σ-алгебра је већину времена партитивни скуп на , тако да је . То доводи до мјерног простора .
Ако је тополошки простор, σ-алгебра је најчешће Борелова σ-алгебра , тако да је . То доводи до мјерљивог простора који је заједнички за све тополошке просторе као што су реални бројеви .
Двосмисленост са Бореловим просторима
Термин Борелов простор се користи за различите типове мјерљивих простора. Може се односити на
- било који мјерљиви простор, тако да је синоним за мјерљиви простор као што је горе дефинисано [1]
- мјерљиви простор који је Борел изоморфан мјерљивом подскупу реалних бројева (из Борелове σ-алгебре)[3]
Референце
- ^ а б Sazonov, V.V. (2001) [1994], „Measurable space”, Ур.: Hazewinkel, Michiel, Encyclopedia of Mathematics, Springer Science+Business Media B.V. / Kluwer Academic Publishers, ISBN 978-1-55608-010-4
- ^ Klenke, Achim (2008). Probability Theory. Berlin: Springer. стр. 18. ISBN 978-1-84800-047-6. doi:10.1007/978-1-84800-048-3.
- ^ Kallenberg, Olav (2017). Random Measures, Theory and Applications. Probability Theory and Stochastic Modelling. 77. Switzerland: Springer. стр. 15. ISBN 978-3-319-41596-3. doi:10.1007/978-3-319-41598-7.