Муса СО-2 је једноседа ваздухопловна једрилица, мешовите конструкције (дрво и платно). Направљена је у Краљевини Југославија 1938. године а намењена је обуци и тренажи спортских пилота и једриличара.
Пројектовање и развој
Инж. Станко Обад пројектант једрилице Муса СО-2Једрилица Муса СО-2 цртеж у три пројекције
Једрилицу је конструисао студент технике Станко Обад 1938. године. Она је по свом изгледу подсећала на једрилице тога доба које су се користиле у Југославији али су биле страног порекла Попенхаузен 1926, Холсдертојфел 1928. и Саламандра 1936. година. Док су побројане једрилице имале размах крила од 12,50 до 14,60 метара на Муси је примењена концепција малих размаха крила R = 11,50 m. Захваљујући томе ова једрилица је имала знатно већу покретљивост у односу на своје конкуренте.
Технички опис
Муса СО-2 је била лака једрилица мешовите конструкције (дрво-платно). Труп јој је био у облика дрвене кутијасте греде на чијем се предњем крају у гондоли налазила пилотска кабина са ветробраном од плексигласа. На другом крају трупа (греде) налазили су се хоризонтални и вертикални стабилизатори са кормилима висине и правца. Гондола у којој се налазила кабина пилота је била дрвене конструкције обложена дрвеним шпером. Извршни управљачки органи летилице су били покретани челичним ужадима. Испод гондоле се налазио фиксни клизач са гуменим амортизерима који је служио као стајни трап летилице.
Крило је било правоугаоног облика са заобљеним крајевима. Имало је једну рамењачу а било је ојачано упорницама са обе стране трупа. Било је постављено на горњој ивици трупа тако да је летелица била класификована као висококрилни моноплан. Носећа конструкција крила је била дрвена са предње стране обложена дрвеном лепенком а задње ивице крила и управљачке површине пресвучене су импрегнираним платном. Крила су била подупрта носачима чији се један крај ослањао на гондолу кабине пилота. Хоризонтални и вертикални стабилизатори су конструктивно изведени као и крила.
Карактеристике
Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Муса СО-2 а према изворима[1][2]
Финеса
1 : 18,5 при брзини 66,5 km/h
Перформансе
максимална брзина 144 km/h
минимална брзина 40 km/h
минимално пропадање 0,95 m/s при брзини 59 km/h
Димензије
размах крила 11,50m
дужина 5,64m
висина m
површина крила 13,75m²
аеропрофил крила: NACA 6312
виткост 9,6
макс. оптеречење крила; 15,05kg/m²
Маса
сопствена 127 kg
носивост 80 kg
полетна 207 kg
водени баланс; нема
Оперативно коришћење
Према подацима[3] пре рата је у Југославији направљено 4 једрилице Муса највероватније 2 у Београду а 2 у Загребу.
Прву једрилицу Муса СО-2 је према нацртима инж. С. Обада израдио Академски аероклуб са Техничког факултета у Београду 1938. године. Ова једрилица је у мају месецу 1938. године изложена на Првој међународној ваздухопловној изложби која је одржана на београдском сајмишту. Детаљно испитивање ове једрилице је обављено у току лета у једриличатској школи на Златибору. Након испитивања направљена је још једна једрилица овог типа. До почетка рата ове једрилице су коришћене за основну намену школовање једриличара.
У току 1939. године у Аероклубу Загреб направљено је две овакве једрилице. Рат је омео како производњу и коришћење тако и усавршавање ове једрилице. После завршетка Другог светског рата рађена је модификована верзија ове једрилице која се сада звала Муса Кесеђија СО-3[3]. На првом једриличарском слету одржаном на аеродрому Церкље 1947. године ова једрилица је показала добре резултате. Коришћена је у Аероклубовима Југославије до своје дотрајалости.
^ абЈанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN978-86-82977-60-5.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Литература
Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN978-86-901623-4-5.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97.
Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN978-86-913973-1-9.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN978-86-82977-60-5.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
