Младен Станковић (1967) књижевни је преводилац, писац и издавач.
Његова библиографија обухвата око 150 књига преведених са пет језика и објављених код двадесетак српских и неколико иностраних издавача, при чему највећи део чине дела отаца цркве, византијских писаца и историјски извори.[1] Аутор је, између осталог, књига „Цароставник“[2] и „Последња византијска царица“[3], обе са више издања.
Након завршене Карловачке гимназије, смер Класични филолог, студирао је права, богословље и филозофију у Београду и Новом Саду. Дипломирао на Правном факултету 1994. године. Обављао је посао уредника у Мисионарском и духовном центру манастира Хиландара[4], у Издавачкој установи „Образ“[5], и у Центру за православне предањске студије.[6] Књижевним превођењем са старогрчког, латинског, старословенског, руског и енглеског језика бави се од 1995. године.[7]
Од 2001. године члан је Удружења књижевних преводилаца Србије (Француска 7, Београд).[8] Председник је Књижевног друштва „Котва“.
Референце
^Протојереј-ставрофор др Радомир В. Поповић, „Свети Оци у преводу на српски језик – Библиографија радова до краја 2013. године“, Академија СПЦ, Београд 2014, стр. 16 и даље. 2013. ISBN978-86-86805-72-0.
^Видети нпр. Патријарх српски Павле, „Пут у живот“, Мисионарски и духовни центар манастира Хиландара, Нушићева 5, Београд, 1999, CIP НБС, Београд ИД=78080268.
^Видети нпр. Свети Јован Кронштатски, „Мој живот у Христу“, Издавачка установа „Образ“ при храму Св. Александра Невског, Библиотека „Образ светачки“, Београд 1996.