Мирјана Лучић Барони (хрв.Mirjana Lučić Baroni) је хрватска тенисерка.
Каријера
Тенис је почела да игра са четири године. Освојила је Ју-Ес опен1996. године у појединачној конкуренцији, те Аустралијан опен1997. у појединачној конкуренцији и у игри парова. Тиме је, уз Мартину Хингис и Џенифер Капријати, постала једна од три тенисерке у историји која је са 14 година освојила 2 јуниорска Гренд слема.
Са професионалним тенисом почела је да се бави 15. априла 1997. године. Први ВТА трофеј је освојила на турниру у Болу. Исте године играла је и финале у Стразбуру где је изгубила од Штефи Граф.
Године 1998. по први пут се такмичи у игри парова. Партнерка јој је била Мартина Хингис. Те године освојила је Аустралијан опен у игри парова. Тиме је постала најмлађа тенисерка која је освојила један гренд слем (имала је 15 година и непуних 11 месеци). Недељу дана касније, с истом партнерком, победила је на „Пан Пацифику“ у Јапану. Исте године одбранила је наслов победнице турнира у Болу чиме је постала најмлађа тенисерка у историји којој је то успело. Имала је 16 година и 2 месеца. Добре резултате у тој години употпуњује финалом Вимблдона у игри мешовитих парова с Индијцем Махешом Бупатијем.
Године 1999. остварила је највећи успех у каријери. Пласирала се у полуфинале Вимблдона. До полуфинала савладала је и светску играчицу број 4 Монику Селеш са 7:6, 7:6.
Након 1999. године муче је бројне повреде које је удаљавају од професионалног тениса и временом пада све ниже на ВТА листи. Враћала се пар пута на појединим турнирима за које је добила позивницу, али неуспешно.
У марту 2007. године добила је позивницу за ВТА турнир у Индијан Велсу. На том турниру је по први пут после четири године забележила прву победу у главном жребу неког ВТА турнира. Победила је Американку Линдзи Нелсон са 2:0 у сетовима. У другом колу испала је од 11. тенисерке света, Ане Чакветадзе, којој је пружила солидан отпор и тиме најавила повратак у свет врхунског тениса.
Лучићева је 2010. након дужег времена забележила значајније резултате, укључујући и освајање два ИТФ турнира. Квалификовала се за главни део турнира у Вимблдону, по први пут после 2002, и до другог кола Ју-Ес опена.
Године 2011. поново је ушла међу првих 100 на ВТА листи и постала најбоље рангирана хрватска тенисерка. У мају је, уласком у четвртфинале турнира у Стразбуру, остварила свој најбољи резултат још од полуфинала Вимблдона 1999. године.[1]
Најбољи пласман у каријери било јој је 32. место у синглу и 19. место у пару (оба из 1998. године).
_(29862898425).jpg)
