Удала се за младог кнеза Николу I 1860. године и била је кнегиња до 1910, а од те године краљица, све до 1918. Крајем 1918. створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, па је одлуком скупштине Краљевина Црна Гора престала да постоји.
У егзилу после смрти краља Николе I 2. марта 1921. и абдикације најстаријег сина Данила на место краља Црне Горе 7. марта малољетни Михаило је постављен за краља Црне Горе под намесништвом краљице Милене.
Додељен јој је Велики крст бугарског Ордена за грађанске заслуге са брилијантима, Орден Свете Изабеле (Португал), Орден Свете Елизабете Угарске (Аустроугарска), Орден Свете великомученице Катарине (Русија) и Орден доброчинства (Османско царство).[3]
Галерија
28. август 1910.
Портрет Милене Петровић Његош, 1910.
Краљица Милена на фотографији објављеној у календару Вардар за 1911. годину.
Принц Данило
Гробница краља Николе I и краљице Милене у Сан Рему