Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је српски лингвиста и универзитетски професор.
Биографија
Рођен је 7. октобра 1931. године у Драгељима код Градишке. Филозофски факултет је завршио у Загребу, гдје је касније и докторирао на тему „Језик Петра Кочића“.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду. Велики дио свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.[1][2][3]
Његов син је лингвиста Данко Шипка.
Радови
Заједно са академиком Иваном Клајном аутор је капиталног дјела Велики речник страних речи и израза (прво издање: 2006) и самостално Правописни речник српскога језика (прво издање: 2010).
Објавио је више од 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 20 књига (научних монографија, језичких савјетника, популарно-научних текстова, уџбеника и приручника).
Види још
Референце
Спољашње везе
