Кундера је завршио средњу школу у Брну, напустио је студије књижевности и естетике на Карловом универзитету и прешао на чувену прашку Филмску академију, где је, након дипломирања, остао као предавач светске књижевности.
Политичко опредељење
Рано је приступио Комунистичкој партији, да би две године касније био избачен због „противпартијског деловања“. Године 1968. учествовао је у Прашком пролећу и полемисао је са Вацлавом Хавелом.[2] Прве романе писао је на чешком језику.[3][4]
Године 1975. преселио се у Француску и ретко се појављује у Чешкој. Од осамдесетих надаље писао је на француском језику.[5]
Кундера је био изузетно читан у Југославији, сарајевски издавач „Веселин Маслеша” 1984. је објавио његова сабрана дела.
„... ниједна земља у Европи (од Атлантика до балтичких земаља) није се ослободила властитим снагама. (Ниједна! Ипак, Југославија. Властитом партизанском војском. Зато је 1999. требало недељама бомбардовати српске градове да би се, накнадно, и у том делу Европе наметнуо статус побеђеног.”)
Дела
Иако је објављивао и есеје, збирке песама и драме, Кундера је најпознатији по својим романима и себе је сматрао превасходно романописцем.[6]
