Милан Богојевић |
|---|
![]() |
| Датум рођења | (1981-08-08)8. август 1981. (43 год.) |
|---|
| Место рођења | Земун, СФРЈ |
|---|
| Занимање | Писац и публициста |
|---|
Милан Богојевић (Земун, 8. август 1981) српски је писац и публициста. Члан Удружења књижевника Србије.
Биографија
Милан Богојевић је рођен у Земуну 8. августа 1981. године. Одрастао је у Попинцима. Након завршене средње војне школе у Београду, као један од најбољих у рангу, почeo je да ради у репрезентативној јединици Војске Србије - Гарди, а затим у „Кобрама”, специјалној јединици Војске Србије, која се бави заштитом важних личности.
Крајем 2008. године, на позив престолонаследника Александра II Карађорђевића, напустиo je војску и почео да ради за краљевску породицу Карађорђевић у Београду. 2010. године Милан је стeкao академско звање дипломираног економисте и наставиo да ради на свом усавршавању. 2010. године Милан постаје секретар Њ.К.В. Принца Владимира Карађорђевића старешине дома Краљевића Андреја Карађорђевића, и ту ће дужност обављати до 2015. године. У периоду од 2013 до 2016. године Милан ради у области дипломатије а затим прелази у компанију која је светски лидер у области корпоративне безбедности, где је обављао функцију директора све до 2020. године. Од 2020. године Милан Богојевић обавља функцију директора Туристичке организације општине Инђија. У периоду од тада до данас постигао је велики низ успеха на пољу развоја туризма општине Инђија: Под окриљем Туристичке организације 2021. године отворен је тематски туристички комплекс „Келтско село“ у Инђији и 2022. године Галерија „Адлигат“ као први музеј у Инђији.
„Келтско село“ је постало велика туристичка атракција и у 2022. години добило две значајне награде, „Капија успеха“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2023) коју додељује привредна комора Војводине и „Најбоље из Војводине“ коју додељује Покрајински секретаријат за привреду и туризам. Туристичка организација општине Инђија проглашена је за једну од три најбоље туристичке организације у Србији на конкурсу за најпрестижнију награду у области туризма на националном нивоу „Туристички цвет“ две године за редом (2021. и 2022. године).
Захваљујући реализацији бројних инфраструктурних пројеката у области туризма и интензивних маркетиншких активности од стране туристичке организације, општина Инђија је за кратко време постала препознатљива дестинација на туристичкој мапи Србије.
Успеси у реализацији својих великих идеја и планова стављају Милана Богојевића на листу најкомпетентнијих учесника стручних скупова када је у питању тема успешног развоја туризма.
Дела
Милан Богојевић своје текстове данас објављује у неколико српских листова и интернет портала: Недељник, Борба, Глас Србије, Краљевске новине, Гласу академске Србије, Водичу за живот и тд.
Редовни је саговорник у емисији "Тамо где смо били" у којој говори о личностима и догађајима са почетка ХХ века. Емисија се емитује на неколико телевизијских станица у Србији, Босни и Црној гори.
Бибилиографија
Писати је започео онога дана када је љубав према читању прерасла у жељу да и сам на неком парчету папира остави трага о својим размишљањима. Без обзира на прилично обиман и по мишљењу критичара вредан књижевни опус који углавном обухвата кратке приче и наративну поезију, читалачкој публици се представио 2011. године причом: „О жено! Велика је вјера твоја!”. Прича је, по мишљењу жирија, једно од најбољих и најзрелијих радова пристиглих конкурс за награду „Српско перо”, 2011. године.
- Атентат 1934, Еволута, Београд, 2014.
- Милунка Савић - ордење и ожиљци, Глас Србије, Краљево, 2017.
- Мале приче Великог рата, Чвор, Београд, 2018.
- Краљ Александар Карађорђевић - Жртва завере, Чвор, Београд, 2019.
- Заборављени јунаци Великог рата, Чвор, Београд, 2020.
- Заборављени догађаји Великог рата, Чвор, Београд, 2020.
- Војсковође вечности, Самиздат, 2021.
- Принц несреће, Прометеј, Нови Сад, 2024.
- Раде Пашић - Енигма једног временa, Прометеј, Нови Сад, 2024.
Награде
- Пушкинова Златна медаља „За верност слову и делу”[1] - Москва
- Воља чини чуда „Бранко Радунковић”[2]- Вршац
- Српско перо - Јагодина
- Видовданска награда - Топола
- Церска споменица - Шабац
- Захвалница Прихватилишта за децу Београда за дугогодишњу сарадњу
- Повеља хуманости Гласа Србије - Краљево
- Захвалница Друштва српских домаћина - Параћин
- Захвалница одбора за подизање споменика краљу Петру - Сремска Митровица
- Одликовање за идејни допринос СКАНУ - Београд
- Грамата Свебор Савеза Србије за хуманост[3]
- Захвалница за хуманост и помоћ у раду УКС - Београд
Референце
