Мерцедес Лаура Агиар

Мерцедес Лаура Агиар
Лични подаци
Датум рођења(1872-02-16)16. фебруар 1872.
Место рођењаСанто Доминго, Доминиканска Република
Датум смрти1. јануар 1958.(1958-01-01) (85 год.)
Место смртиСанто Доминго, Доминиканска Република
Уметнички рад
Правацписац, едукаторка, феминисткиња

Мерцедес Лаура Агиар (шп. Mercedes Laura Aguiar; 16. фебруар 1872 − 1. јануар 1958) била је едукаторка и феминисткиња из Доминиканске Републике. Као новинарка и песникиња, писала је дела за промоцију једнакости мушкараца и жена и доминиканског суверенитета, пишући против америчке окупације. Као феминисткиња борила се за бирачко право, право жена на образовање и заштиту при раду жена и деце.

Младост

Мерцедес Лаура Агиар Мендоза рођена је 16. фебруара 1872. године у Санто Домингу, Доминиканска Република[1] у породици Марије Антоније Мендозе и Еугенија Агиара.[2] Похађала је школу коју је основала Саломе Урена, познату као „Instituto de Señoritas“ и која је била прва високошколска установа у Доминиканској Републици. 1887. године Агиар је била у првом матурском разреду школе заједно са Леонор М. Фелц, Алтаграцијом Х. Пердомо, Луисом О. Пелерано, Каталином Поу и Аном Ј. Пуело.[3]

Каријера

По завршетку студија, Агиар је почела да предаје на Институту и тамо је остала до 1893. године, када се школа затворила због болести њеног оснивача. Затим је радила у школи коју су основали њена школска другарица Луиса Озема Пелерано и њена сестра Ева Марија[1] а затим је 30 година служила у Институту Саломе Урена.[4]

Када су Сједињене Државе напале и окупирале Доминиканску Републику 1916. године, Агиар се придружила групи жена, формирајући Sociedad Amantes de a Luz (Друштво љубитеља светлости дана). Она је била секретар групе и говорили су против САД које су напале земљу и нарушили њен суверенитет.[5] Служила је у истом својству у Junta Patriótica de Damas (Одбор патриотских дама).[6] Ове даме су тежиле признању не само националних права, већ и женских права и радиле су на разним циљевима, укључујући успостављање материнских и дечјих болница, сиротишта и установе за обуку медицинских сестара; бесплатној здравственој заштити и медицинским услугама за сиромашне, на здравственој кампањи широм земље за заустављање ендемских болести, образовању о исхрани, санитарном смештају и игралиштима за четврти радничке класе и центрима за бригу о деци за мајке које раде; и унапређењу образовања, укључујући школске доручке и ручкове, одговарајућим униформама, развоју школских библиотека и трговинском образовању.[7]

1942. године именована је за делегата за Санто Доминго на Првом конгресу доминиканских жена, чији је циљ био побољшање образовних могућности жена да би побољшале своје социјално-економске и политичке прилике, али и да их учини бољим помоћницима за мушкарце у њиховом животу.[8] Убрзо након конференције, жене су те године стекле право гласа.[9] 1945. године Агиар је била једна од посебних делегата именованих за савете према Конвенцији Доминиканске странке тако да се „Реформа принципа и статута“ бавила бригом о женама.[10] Жене су се залагале за реформе закона о материнству како би заштитиле раднице.[11]

Поред свог предавања и активизма, Агиар је била активна и као писац, објављујући многе чланке у часописима као што су La crónica, La Cuna de América, El Eco de la Opinión, Letras y Ciencias, Listín Diario, и La Revista Literaria. Иако је већина њених дела изгубљена, Адолфина Хенрикез де Смит сакупила је нека од њих и направила мимеографски повез неких од њених најпознатијих дела, укључујући говор који је одржала на Конгресу жена 1942. године. 1937. године, након педесет година подучавања, Министарство просвете јој је одало признање, а влада јој је 1944. године доделила Златну почасну медаљу за образовање.[1]

Смрт и заоставштина

Агиар је умрла од срчаних тегоба 1. јануара 1958. године у Санто Домингу.[3] Постхумно су за њен допринос развоју образовања у Доминиканској Републици једна улица и школа добили њено име.[1]

Референце

  1. ^ а б в г Peña 2013.
  2. ^ Gutiérrez 2000, стр. 25.
  3. ^ а б Diario Dominicano 2017.
  4. ^ Durán 2010, стр. 168.
  5. ^ Durán 2010, стр. 56.
  6. ^ Durán 2010, стр. 92.
  7. ^ Durán 2010, стр. 152.
  8. ^ Durán 2010, стр. 174–175.
  9. ^ Fauré 2004, стр. 741.
  10. ^ Durán 2010, стр. 153–154.
  11. ^ Durán 2010, стр. 158–159.

 

Литература

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!